Односно да се врати намени, станарима зграде која има 56 породица, и паркинг им је дат на управљање за потребе за које је изграђен. Тај простор је, иначе, на употреби станарима био од 1980, опремљен је расветом, кишном канализацијом, асвалтним застором, бехатон плочама, дечјим игралиштем и ватрогасним путем за случај пожара у зграду.
Међутим, до промене на лицу места дошло је 2006. године, кад је катастарска парцела решењем враћена бившем власнику као неизграђена, после чега је он заградио свој део и сада станари имају само 15 места од укупно 56.
Парцела 4458/180 има површину од око 18 ари и правоснажном пресудом Основног суда у Чачку од 10.10. 2013. враћена је бившем власнику. Станари зграде тврде да у првостепеном управном поступку, започетом пре тога, када је земљиште враћено као неизграђено, нису били странка у поступку нити су имали могућност да приговоре нити да се жале па је решење постало првосднажно, и Суд га узео као основни доказ за пресуду у својинском спору, а није уважио налаз судског вештака од 3.5. 2012. године који је утврдио да се је спорна парцела 4458/180 у КО Чачак изграђена – приведена намени у складу са просторно – планском документацијом, ДУП - ом „Алваџиница 2”.
Да све буде занимљивије, Скупштина града је у другој половини прошле године донела одлуку да се усвоји план генералне регулације центра, којем припада и Немањина улица. Претходно је урбанистички план предвидео да се на овом простору, као неизграђеном, изгради стамбена зграда, али су станари упутили градској Комисији за планове примедбу, указујући да је катарстарска парцела 4458/180 већ изграђена у свему према ДУП – у „Алваџиница 2” још давне 1980. године, са комплетним садржајем.
Комисија је усвојила примедбу станара и констатовала да је предметни комплекс реализован у свему према ДУП – у `Алваџиница 2` и „представља један, ако не и једини уређени комплекс вишепородичног становања у граду”.
Једна од највиших стамбених грађевина у Чачку има 16 спратова и станари се посебно жале што је парапетом преграђено игралиште за децу а одрасли паркирају којекуде, често и на зеленим површинама, на жалост, али напомињу да данас немају другог избора. Жао им је и што су уништене и зелене ограде око зграде.
Једног од станара ове велике зграде, дипломираног правника Милољуба Ђокића, питамо шта су наредни правни кораци људи који се боре за своје право:
„Предлагали смо Градској управи за урбанизам да нас прими и саслуша како бисмо изнели наше проблеме. Нема уважавања за нас, нису нас позвали, нити нам је одговорено из градске комисије за притужбе и предлоге. Једино могуће решење сада је да се парцела исплати ранијем власнику, уколико већ није исплаћена приликом зидања стамбене зграде, а за то је недлежан једино град” - казао нам је Ђокић.
Станари траже да неко од оговорних за ове послове из Градске управе изађе на лице места и утврди да ли су наводи тачни и како да се ово питање реши јер сматрају да они нису криви за ово. Они тврдe да се из доступне документације може закључити ко је крив.
Станари, такође, наводе да је решење о враћању изграђеног земљишта донето у супротности са чланом 79. став 4. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник” бр. 47/2003).
РИНА
