учешће узело доста мештана варошице Рудник.

Они су се одазвали позиву да присуствују војној вежби и „провере своју готовост”, док је читав дан искоришћен и за дружење старих знанаца, обилазак манастира Сретење у Овчарско-кабларској клисури и "пресабирање по успоненама".

Овога пута, због болести неких, нису се одазвали сви који су могли, али је већ правило да на нешто слично ниједан Рудничанин који бива позван не изостаје.

Фото: Милош Мићановић

„Где да изостане?!", зачуђено ће учесник Никић из старе рудничке породице, који још додаје да се Рудничани традиционално одазивају масивно, готово стопостотно на војне вежбе.

„Ми смо тако одгојени. Такви смо ми одавде. Схватамо позиве озбиљно, а према својој држави исказујемо поштовање. Ревност је наша традиција, имамо не само права као грађани већ и обавезе. Одазив на вежбу је пример тога", истиче Никић.
Треба напоменути да су се Рудничани истакли и као добровољци у последњим грађанским ратовима деведесетих у старој Југославији, а један од њих, Будимир Васић, као једини "Милановчанин", уз још присутне саборце из Чачка, међу првима је ушао у Вуковар, био учесник уличних борби и ослобођења тог града тзв. методом "кућу по кућу".

Фото: Милош Мићановић

Исто лице боравило је на госпићком ратишту, да би касније учествовало у сад већ чувеној бици на караули Кошаре на превоју према Албанији 1999.

Када су, каже Никић, посреди ствари попут војних вежби и сл., свако може да нађе времена и да одвоји дан за неки тип усавршавања.

„Имали смо и посету манастиру Сретење, прелеп разговор са монахињама које су нас дочекале уз ратлук и кафу. Такође, имали смо једно важно предавање о везама и комуникацијама у војсци што упућује на праћење најмодернијих стандарда у свету. У питању су неки нови уредјаји, а предавање је држао активни старији водник. Све у свему, једно квалитетно проведено време", закључио је он.

ГЗС