саопштио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
"Текући раст индустријске производње укупно за јун 2020, у односу на мај 2020. године износи 9,5 процената, а десезонирани раст за индустрију укупно износи 6,9 процената", наводи РЗС.
Текући раст прерадивачке индустрије за јун, у односу на мај 2020. године, износи 11,3 процента, док је десезонирани раст прерађивачке индустрије 6,2 процента.
Посматрано по секторима, у јуну ове године, у односу на јун прошле године, у сектору прерађивачке индустрије остварен је раст од 4,1 процента, у сектору Рударство остварен је пад од 0,2 посто, а у сектору Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, остварен је пад од 4,5 процената, саопштио је РЗС.
Пораст привреде у јуну - неочекиван у позитивном смислу
У јуну месецу догодио се пораст привредних активности, а како је данас за Тањуг рекао директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић нико није очекивао да ће раст индустрије бити 2,6 одсто у односу на јун прошле године, односно 9,5 одсто у односу на претходни - мај месец.
Ковачевић каже да јун месец по питању привредних активности у Србији изгледа неочекивано у позитивном смислу.
"Прерађивачка индустрија забележила је раст од 11,3 посту односу на мај, а цео други квартал ће бити на нивоу од - 7,8 посто. А тај квартал обухвата и април који је био месец најдубљег пада, јер тада су примењиване најоштрије мере за спречавање пандемије", рекао је он.
Сличне неочекивано позитивне резултате показало је и грађевинарство.
"Код грађевинарства је била претпоставка да ће у другом кварталу бити на -11 посто а у ствари бићемо на неких -0,8 посто. Промет у трговини који је највећи индикатор - највећи део онога што зовемо услуге, је у јуну ове године у односу на јун 2019. године имао раст од 11,5 одсто, а целом другом кварталу је на неких - 0,7 одсто", каже Ковачевић.
Како је оценио, јунски резултати су заправо ситуација која би се могла назвати макар привременим изласком из кризе коју је изазвала пандемија.
"А то је најбоља ситуација изласка у графици латиничког слова В. Имали смо жесток, значајан пад у априлу месецу, а онда веома брзо раст и враћање на нивое које смо имали прошле године и преко њих", рекао је он.
Једина делатност која је значајно слабија него прошле године је туризам показују подаци.

" Али туризам у нашој економији не учествује више од 1,5 до 1,6 процената, макар да је туризам била пропулзивна област претходних година, а био би и ове да није било пандемије", рекао је он.
Ковачевић је рекао да спољнотрговинска размена показује у јуну опоравак у односу на мај месец.

"У првом полугођу, извоз бележи пад од неких 6,8 посто пада, увоз још мањи пад - 5,2 посто, а ту се налазе месеци од марта до краја јуна, карактеристични по последицама пандемије по економију. Можемо рећи да ово заиста није неки самерив, или значајан пад - поготово ако се осврнемо на то како су прошле неке друге земље", рекао је он.
Иако не може прецизно да каже колики ће бити БДП за друг квартал, износи процену да стопа пада БДП-а у другом кварталу неће бити нижа од 5,5 посто, односно 5 процената.
"У великим и значајним економијама стопе пада досежу од -10 до -30 процената као код америчке у другом кварталу", рекао је Ковачевић и додао да је Србија на другачијем колосеку.
Он је нагласио да се за овакве резултате највише може захвалити инерцији раста која је била врло убрзана од средине прошле године, па све до првог квартала ове године, иако је и један његов део прошао у ванредном стању.
"Та инерција је значајно допринела очувању економије, више него што очекивало. Брзо су дошле и мере државе, значајне јер су носиле 5,1 милијарду евра, а видимо и да ће у некој мери би продужене и додатне", рекао је он.
Додао је да се није догодио прекид спољнотрговинских веза са земљама са којима Србија има значајну размену а чије компаније имају предузећа у Србији, пре свега у домену машинске индустрије, индустрије компоненти и делова за аутомобиле.
"То јесу индустрије које су трпеле пад, и губитак, али није дошло до таквог пада и губитка који би више урушио индустријску производњу", рекао је он.
Додао је да су компаније које су биле увозници тих производа из Србије и даље остале верне, својим компанијама ћеркама из Србије.
"То се односи посебно на немачке и европске компаније - оне су наставиле да увозе оно што производе у Србији, наравно смањено али прекида није било", рекао је он.

ГЗС / Танјуг