Према сазнањима певач се дуго борио са бактеријском инфекцијом.

Маринко је рођен 1954. године у Босанском Петровцу. По завршетку основне школе дошао је у Београд, у жељи да упише музичку школу.

Међутим, сва места су била попуњена, осим на одсеку за кларинет, али се он ипак одлучио за електротехничку школу и учланио се у културно-уметничко друштво „Никола Тесла“ у ком је певао.

Прву плочу снимио је 1974. године. Три године касније на фестивалу „Илиџа” стекао је популарност са песмом Момак весељак, а наредне је извео један од хитова који ће му обележити каријеру „Занела ме светла великога града”.

Убрзо су дошли и хитови „Снегови бели опет веју”и „Да волим другу не могу”, која је достигла тираж од 600.000 примерака.

Роквић је током вишедеценијске каријере отпевао велики број песама, објавио 21 студијски албум и стекао статус једној од најбољих певача народне музике.

Најтраженије његове песме на радио станицама широм Србије су „Скитница”, „Ти за љубав ниси рођена”, „Свађалице моја мала”, „Потражићу очи нешто зеленије”, као и оне које највише погађају срца,а то су „Занела ме сватла великога града”, „Снегови бели опет веју”, „Поломио ветар гране”, те „Замириши на бразду”.

ГЗС