Александар Грујичић без размишљања је скочио у мутну воду и извукао немоћног седамдесетпетогодишњег Радована Бугарчића коме је живот висио о концу. Након неколико дана коначно су се срели у истом дворишту у ком је водена стихија направила хаос.

"Наишао сам овуда и видео да је деди неопходна помоћ иначе је готово. Проценио сам да не могу да га извучем назад, да не би идржали и попео сам га на спрат, јер је горе био сигуран", каже Александар у изјави за агенцију РИНА.

Кад је Радована спасио, Александар је кренуо да се враћа, међутим.. сада је он био у опасности. Ниво воде нагло је порастао и није могао сам да се избори, па му је руку спаса у том тренутку пружио Радојко Славковић - Радованов унук, који је дошао у међувремену!

"Тад нисам ни знао кога извлачим кроз воду, тек сам касније сазнао", каже Радојко и додаје.

Александар Грујичић, фото: РИНА

"Ја сам добио пријатеља за читав живот, исто као и он. Ово су ствари које људе заувек спајају и које се не заборављају", рекао је.

Иако је учинио херојско дело, Александар се не осећа као јунак и за њега је довољно што се деда након спашавања осећа добро.

"Мислим да би свако ко би био у могућности учинио исто што и ја. То су ситуације у којима не размишљате много, већ чините све да спасите нечији живот", наглашава Александар.
Из набујале Бјелице за време поплава спашено је око 26 људи и то захваљујући херојима великог срца попут Александра Грујичића.

Радојко Славковић, фото: РИНА
РИНА