вишецевне бацаче ракета и данас је, са десетогодишњим искуством у тој области, једини балкански произвођач ове компликоване компоненте за војну опрему. На управо завршеном сајму наоружања и војне опреме „Партнер 2019” у Београду били су представљени системи „Морава”, „Тамнава” и побољшани „Огањ”, у које су уграђени контејнери из Чачка.

„`Морава` је један од најсавременијих система у смислу аутоматизације. Врло мали број људи укључен је у руковање овим системом, он има осам процесора у себи, има аутоматско нишањење преко ГПС – а док у случају искључења ГПС – а то иде преко ИНС-а, инерцијалног навигационог система. То је дело знања наших људи, стручњака из Војнотехничког института и нас коопераната” - каже за РИНУ Драгиша Џелебџић, оснивач и власник „Инхрома”.

Драгиша Џелебџић у погону, фото: РИНА

Овај вишецевни бацач ракета, са два контејнера по 12 цеви, са дометом зрна од 8 до 40 километара, савршенство је наше данашње Војске и по питању аутоматизације и по питању брзог дејства, јер су се знатно променили услови ратовања.

„Сада имате само два минута док вас радар не лоцира а у међувремену у ваздуху је наоружани дрон, тако да морате за 90 секунди да испалите цео комплет и да се склоните одатле. Више нема комфорног ратовања, да у позадини пуните систем па идете на ватрену линију. Сад је по систему - опали и бежи - из простог разлога што су сви јако добро опремљени са тим средствима која су све време негде нама изнад глава, а наоружани су. То је поента приче система `Морава` и нема уопште потребе за великим бројем војника око опслуживања тог система” - наводи Џелебџић.

Он истиче да је комплетан инжењеринг за систем „Морава” урадио ВТИ у сарадњи са нашом фирмом „Кол -15”, која је проверени конструктор лансирних цеви и цевних уређаја.

Натпис на контејнеру за "Мораву", фото: РИНА

„Ово је први домаћи систем урађен нашом памећу, нашом опремом и технологијом. Раније је то рађено куповином опреме, технологије и материјала на западу. И ово је прва домаћа цев урађена у нашој Србији где су наши људи урадили конструкцију цеви а ми смо је направили тако да уопште нисмо зависни од западних компоненти по питању опреме и знања, само делимично по материјалу али не у великом проценту. Ово је јединствен производ, овакве цеви не ради нико на Балкану. То је такозвана лака цев, 30 одсто лакша од раније која се до распада Југославије производила у Травнику”.

„Инхром” ради контејнере за „Мораву”, „Огањ”, „Пламен” и „Град” и наш систем „Алас” који је и даље у фази испитивања, а почео је да производи и за вучни лансер у кинеском калибру од 107 милиметара.

Како се производи контејнери?

„Од момента уговарања набављамо материјал одређеног квалитета и радимо сечење, што маказама што ласером. После тога иде на пресовање. У међувремену, све компоненте које су јако битне за склапање раде се ту на разним врстама глодалица, на струговима и другим помоћним машинама и у моменту финализације то се склапа на одређеном пробном столу, и јако је битно да буде у либели јер сто је показатељ какво је склапање целог система што се касније, нормално, утврђује на полигону у Никинцима са прецизношћу. После гађања контејнер долази на ремонт овде, и тај контејнер иде поново на пуњење и на гађање. Он је био планиран за једнократну употребу али после неких гађања установило се да може да има и вишкратну употребу па се то проверава новим гађањем да би се установио сигуран број неких безбедних гађања. Пошто су код нас пети пут на ремонту исти контејнери, то значи да смо погодили прави квалитет и праву меру у одабиру материјала”.

Лансирне цеви за ракете "Огањ" од 128 мм, фото: РИНА

На ремонту контејнера, иначе, обавеза радника и инжењера у Чачку је да га расклопе, утврде да ли има каквих оштећења у цевима и око завојница, електроинсталација се обавезно ремонтује и испита да ли је у функцији. Даље, обавезно се испита сила провлачења на цевима што је показатељ да ли је цев деформисана или не. Офарба се, врате се ознаке и поново иде на полигон, ради испитивања.

Џелебџић је своје породично предузеће основао 1990. године под називом „Термоелектрик”, а „Инхром” данас има 13 запослених. У производњи наоружања и војне опреме у Србији тренутно су активна 42 друштва, од великих фабрика са хиљадама запослених, до предузећа какво је „Инхром”.

РИНА