Две Србије прошле кроз Гучу 



 

Две Србије прошле кроз Гучу
06.08.2018 15:04 | 0 коментар(а)



Гуча – Сабор у Гучи и даље је најбољи начин да се, бар на дан, збиља замени сновима и у животу окрене нов лист.

Ни савршена ХД техника не може на даљину да пренесе звук трубе у изворном, гучком облику, и то ће остати магија која људе свих поколења у августу зове на пут ка Драгачеву.

„Кроз један од водећа три музичка и највећи трубачки фестивал у свету, за протеклих 57 година прошло је више од 18 милиона гостију, или као две Србије, и око 11.000 музичара, од којих су многи постали славни”, каже за „Политику” Слободан Јоловић, председник Саборског одбора и начелник Моравичког округа.

Он истиче да је домаћин 58. драгачевског сабора (9–12. августа) министар у Влади Србије Ненад Поповић и он ће првог дана, у четвртак, приредбу отворити заједно с амбасадором Руске Федерације у Београду Александром Чепурином. Из Москве ће приспети, потврђено је, и једна висока гошћа, Марија Захарова, портпарол руског Министарства иностраних послова.

Тако ће се догодити да сва тројица руских амбасадора у Београду од 2004. уђу у повест ове приредбе као људи који су је отварали. Најпре је то учинио Александар Алексејев, који је у нашој престоници био шеф посланства РФ од 2004. до 2008, затим његов имењак Александар Конузин (2008–2012) и још један имењак (Александар Чепурин (2012 –).

Новости у Гучи уочи окупљања најбољих српских трубача има, дабоме, напретек.

„У жижи овог сабора биће искључиво трубачи, нема ниједног естрадног концерта, улаз на све приредбе је бесплатан као и паркирање на јавним површинама. Скупштина општине Лучани недавно је основала и угоститељско предузеће „Драгачевски хоризонти”, које је преузело мотел „АС” код позорнице, бринуће о исхрани знаница, гостију и учесника у програму, али је отворен и за остале посетиоце. Ту ће, и у саборске дане, цене да буду уобичајене као током читаве године, односно, да кажемо, старинске. Што се програма тиче, нарочито смо задовољни што ће последњег дана, у недељу, један за другим концерте држати велемајстори трубе Екрем Мамутовић из Врања и Дејан Лазаревић из Пожеге, који су и изванредни људи”, напомиње Јоловић.

Ни савршена ХД техника не може на даљину да пренесе звук трубе у изворном, гучком облику, и то ће остати магија која људе свих поколења у августу зове на пут ка Драгачеву
Ко све, ево 57. година, долази у брдску варошицу, на највећи народни сабор у Србији, и шта налази у овој помамној збирци музике, весеља и разбибриге?

У својој докторској дисертацији „Место и домашај Драгачевског сабора у културном миљеу Србије” (2012), одбрањеној на Департману за социологију Филозофског факултета у Нишу, композитор и социолог др Драгослав Петровић разврстао је сабораше у три колоне.

У првој је, вели, егзибиционистички тип: „Ту би била сврстана већина младих од 20 до 25 година. Препуштају се уживању у трубачкој музици, уобичајено је и често свлачење младића до пола, истицање тетоваже и пирсинга, пењање на Споменик трубачу ради фотографисања, с обавезним реквизитима – пивом, шајкачом, мајицама с наменским натписима, српском тробојком и кратким фудбалско-навијачким напевима у маниру фалш-певача. Као визуелна особеност, истиче се и подигнута рука с три испружена прста.”

Следећи тип је мераклијски: „Чине га они између 25 и 40 година који се веселе седећи под шатрама (чекајући да их верзирани и искусни свирачи погоде одређеном песмом или мелодијом), или ходају лагано улицом држећи у руци боцу алкохола окружени трубачима, а ови дувају из све снаге, не марећи за мелодијску и хармонску прецизност.”

Трећи, шетачки тип јесте најумеренији. „То су претежно брачни парови или њихови рођаци пристигли на сабор, средњих година и старији, који знатижељно посматрају перформанс на улици и под шатрама, али се држе по страни. Углавном не узимају алкохол, а често воде и децу са собом. Према осталој публици гаје прилично амбивалентан однос, час је критикујући због разузданог понашања, али исто тако и одобравајући неке поступке које приписују младости сабораша.”

58. драгачевски сабор ће у четвртак отворити министар у Влади Србије Ненад Поповић заједно с амбасадором Руске Федерације у Београду Александром Чепурином. Из Москве ће приспети, потврђено је, и Марија Захарова, портпарол руског Министарства иностраних послова
Ово је, дакле, празник живота опште врсте, привлачан за све узрасте. Зато и руске дипломате пожеле да дојезде у варошицу од 2.000 душа. Ради тога су овде, уосталом, минулих лета, биле принцезе (Јелисавета) и принчеви (Томислав Карађорђевић), водећи српски и раније југословенски политичари и државници Републике Српске и Црне Горе, а на размеђу два века и хашки оптуженици Ратко Младић, Небојша Павковић и Драгољуб Ојданић.

У летопису сабора забележено је да овде, у време своје политичке моћи, једино никад нису крочили Тито и Слобо.

Да је Сабор у Гучи важна планетарна зверка сведочи и чињеница да је амбасада САД у Београду тачно пре девет година послала у Вашингтон, Националном савету за безбедност, поверљиву информацију о овој приредби, што је убрзо открио Џулијан Асанж и објавио на свом сајту „Викиликс”.

„Гуча лежи у Шумадији, централном региону Србије, где још влада јак националистички осећај и многи људи повезују Сједињене Америчке Државе с НАТО бомбардовањем 1999. године. Фестивал привлачи појединце са сличним наклоностима, заједно са странцима, стављајући их у промукао амбијент гласне музике, традиционалне српске хране печене на пожару и слободно точећег пива”, пише у обавештајном извештају Ције.

Поред шпијуна, овде се мотају и часни људи, гледајући да нешто раде и зараде. Један од њих је Милета Јелић – Мићо Мрак из Љубића, који деценијама држи шатру с еспапом – јагњетина, прасетина, купус из ћупа – у светској престоници трубе. С променљивом срећом, зависно од тога колико народ има пара. То нам увек повери на свој, духовит начин. Ако су година и пазар лоши, он вели: „Празно буре не пева.” Кад је нешто боље, каже: „Ситна пара човека весели.” А кад је пазар одличан, суво рекне: „Немам изјаву за тебе.”

Сила песничка и књижевна прошла је кроз Гучу, и ево како је радосницу о сабору срочио српски Орфеј, Добрића Ерић:

„Труба пева у сред Драгачева, труба гуче у недрима Гуче, данас сунце из трубе изгрева, па нам сија у души Србија.”

Бог свети зна шта ће се догодити са сабором, који је већ постао део обичаја српског народа и до сада привукао госте из чак 83 државе света (и даље важи обавеза да хотели и коначари пријаве странце полицији), ако Србија неког дана уђе у Европску унију. Ко би тада могао да забрани и контролише пушење и пијење на сваком месту, музику од које се не чује ништа друго, кување купуса на сокаку...

У сваком случају, хвала Вуку Караџићу. Преводећи Нови завјет, он је сам начинио 84 нове речи, међу којима је и трубач, додавањем српског суфикса -ач на глагол трубити. Остале су викач, вребач, измишљач, кушач, препирач, слушач и тако редом.

ГЗС / Политика - Г. Оташевић











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 82.240.620 посета
Тренутно на сајту: 131 посетилац(a)