и то баш врста ове племените дивљачи која је много касније добила назив „европски”, постоје записи у манастиру Студеници. Како је описао Свети Сава у Житију Светог Симеона, задужбина Немањића је саграђена у пустом пределу „који беше ловиште зверова”. Записано је такође да је у том месту било мноштво медведа, дивљих свиња, jеленске и друге дивљачи.

„Oвај наш свети манастир, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац Стефан Немања,који је царевао свом српском земљом,и кад је он ловио овде, изволи му да овде у овом пустом месту,сагради овај манастир на покој и умножење чина усамљеника”, записао је најмлађи и најславнији Стефанов син Сава.

Према речима Уроша Ђоковића, председника Ловачког удружења „Краљево” ово је био главни мотив краљевачког удружења  да ових дана студеничко ловиште обогати  са 28 јединки европског јелена.

„Вратили смо ову врсту племените дивљачи  ’својој кући’. У савремено узгајалиште у месту Поноре, које се простире на 5,3 хектара, унели смо шест јелена, осам телади и 14 кошута. Колико ћемо имати успеха у овом пројекту и којим темпом ће се увећавати њихов број понајвише зависи од ловаца и свих људи у студеничком крају. Зато одржавамо састанке са члановима тамошњих ловачких секција да едукујемо ловце и укажемо на значај опстанка и повећања броја јеленске и срнеће дивљачи, не само у студеничком крају него и ширем подручју.Ја верујем да ћемо у томе успети и да ћемо у догледно време имати још једно богато ловиште као што је оно на Фрушкој гори”, казује Ђоковић.

С обзиром на стратешки значај европског јелена,овај пројекат подржала је Управа за шуме Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде преко Фонда за унапређење ловства у Републици Србији.

ГЗС/Миланко Даниловић