али и његови, иако је, по сопственом признању, још далеко од остварења свих планираних путовања за које је највећи мотив нашао у вери ,али и једној жени која је била божији дар да је упозна и можда с њом и подели остатак живота. Због тих циљева - чисте вере и искрене љубави, Маријан је од родне Рашке кренуо пешке на дуг пут до Хиландара.

“Нисам био велики верник све до пре осам година када сам бициклом стигао под Острог. То путовање и посета великој светињи преобразили су моју душу и ум,највише моје дотадашње поимање живота и његових вредности. У свој крај вратио сам се као верник, други човек с потпуно различитим односом и уверењима него до тада“, прича Маријан док прелази прве километра дугог пута до Велике светиње на Светој Гори.

Недуго затим Маријан се пешице упутио у Храм Светог Саве на Врачару. Током боравка у Београду свакодневно се молио Великом Светитељу и највећем Србину, како казује, више да упозна животну сапутницу сродне душе и нарави,неголи за своје здравље.Молитва му је услишена.

,,Баш у улици Светог Саве у Београду,на Савиндан, 27.јануара, упознао сам особу коју сам годинама тражио и желео.Прича има свој наставак на мом новом ходочашћу до Хиландара где планира да остане до 27. јануара следеће године.Сигуран сам да ћу уз Божју помоћ стиће на време“,самоуверено казује Маријан Вујанац.

Спреман за све изазове на путу

Рашчански ходочасник са свог дугог пута јавио се Гласу западне Србије из Бруса, докле га је испратио суграђанин и пријатељ Стојан Богојевић који је такође пре две године до Хиландара стигао пешице за 14 дана. Хладно време ,киша, чак ни олујни ветрови и снег неће га омести у својој намери.Готово у даху набројао нам је места кроз која ће проћи: Блаце, Прокупље, Житорађа, Лесковац, Владичин Хан, Врање, Бујановац, Прешево, Куманово, Свети Никола, Радовиште, Струмица, Дојдан, Солун, тако до мора и Хиландара, места где ће још више ојачати своју веру и послати поруку драгој особи за коју верује да га још увек чека.

ГЗС / Миланко Даниловић