на овим просторима и стигло је, ево, до 25. издања. Тим поводом Месна заједница Горња Трепча, град Чачак и Туристичка организација града објавили су књигу „Године успона шумадијске краљице Горња Трепча 1998-2022”.

Главни покретач овог лепог издања јесте инжењер Милољуб Гојковић, завичајац и својевремено директор у чувеном ПИК-у „Таково” из Горњег Милановца.

Поред старих сорти, „Црвене ранке”, „Округлице”, „Црношљиве”, „Моравке”, „Пискавца” и „Пожегаче”, од друге половине 20. века у српским воћњацима појавиле су се нове врсте, створене у чачанском Инсититу за воћарство. Од 18 сорти пореклом из Чачка, најзаступљеније су „Чачанска родна”, „Чачанска лепотица”, „Чачанска најбоља” и „Ваљевка”, као и неке млађе, „Нада”, „Милдора” или „Петра”. Међутим, и поред ове разноврсности, шљивике Србије красе и неке иностране сорте, од којих је најпознатији, амерички „Стенлеј”.

Од половине 20. века на овамо, количина произведене шљиве и количина шљиве која се одваја за производњу ракије обрнуто су пропорционални. Тачније, док се смањују површине под шљивама, расте проценат рода одвојеног за производњу ракије. Око половине прошлог века, негде око 60 одсто произведене шљиве, завршавало је у казанима, док је данас тај број достигао 80, а у неким ракијским крајевима чак и 90 одсто.

Међутим, и поред овог скока у производњи, ракија се последњих година„повлачи пред другим јаким алкохолним пићима”, која нису са нашег поднебља, а постају све популарнија, иако, многа од њих квалитетом једва да могу парирати српској ракији.

Јована Бојовић и Милољуб Гојковић, Фото: „Године успона шумадијске краљице”

Јована Бојовић, девојачко Новаковић, победница „Шумадијске краљице” за 2019. годину и прва дама која је дошла на том место, овако беседи:

„Са интересовањем сам прихватила да се бавим оним што ради и мој деда Цане Минић. Почела сам да ценим, све више и више, ту племениту воћку од које се могу добити многи дивни, корисни и значајни производи. Случајно или намерно, деда Цане је све чешће користио прилику да ме уведе у свој ракијски подрум. Ухватила сам себе да уживам у предивном мирису од опојног пића које се зове српско национално благо, ракије шљивовице. Моје упознавање са чувањем и неговањем ракије било је захваљујући дедином поверењу да ми полони буре ракије на ком ћу се ја огледати. И све ме са вама победницима са ракијом из мог бурета, на чему сам посебно поносна као победница такмичења `Шумадијска краљица`”.

Борба против алкохола под лампеком у Трепчи, Фото: „Године успона шумадијске краљице”

ГЗС