Каже да од билијара може пристојно да се живи, а он оспособи око 100 столова годишње. Нешат је и добитник 40 пехара и више од 100 медаља освојених на турнирима. Његов занат резултат је велике љубави према овом спорту.

Само њих тројица у Србији се баве овим ретиким занатом, Нешат је у овом послу четири деценије а има и колегу у Новом Саду и Шапцу.

Према његовим речима билијар пре свега мора да се воли и добро да се игра, да би се после прешло на монтажу, јер вешт играч лако препозна све недостатке.
„Сто мора да буде нивелисан, да не вуче на неку страну. Јер ако је лоше урађен сто, изгубиш поен и партију. Чоја треба да буде затегнута како треба, кугле такође морају да буду професиолане и чисте. Штап и капица исто морају бити добри”, рекао је Нешат.
Некада су столове пресвлачили тапетари, а данас је све у рукама вештих али ретких мајстора.

„Треба ти сигурно три до четири сата да га пресвучеш. Раније су се столови пресвлачили војничким шињелима јер праве чоје није било. Данас се најбоља набавља у Немачкој и Турској”, прича Нешат.
Он махом ради столове за имућне људе којима је овај спорт велика пасија, али и за бројне клубове са којима има дугогодишњу сарадњу.
Иначе, Нешатов отац је дошао из Охрида, а он се стицајем околности родио у Пожеги, али су живели у Севојну, где је билијар почео да игра са 10 година. Међутим, већ четири деценије живи у Чачку, где у приручној радионици своје куће поправља и производи штапове за билијар и карамбол.

ГЗС