окупирали трактори и друге пољопривредне машине које за собом остављају блато, а оно може бити опасно по живот учесника у саобраћају!

Трактори, који се крећи споро и често вуку једну или две приколице са сеном, дрвима или другим кабастим теретом, могу да представљају озбиљну претњу за безбедност саобраћаја.

Клизава подлога

Међутим, додатан проблем представља земља која, након повратка машина с њива, остаје на точковима трактора, а затим и на асфалтним путевима. Чак и мала количина јутарње росе, а камоли кише, довољно је да од те земље направи блато, које је по многобројним истраживањима клизавије и од леда! Истраживања су такође показала да је зауставни пут возила које кочи по блату 35,9 метара, дакле дупло дужи од оног по мокрој или сувој подлози. Директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић каже за Курир да је први проблем што возачи не очекују блато на коловозу па оно за њих представља изненадну и непредвидиву препреку.

- Само је питање да ли возач има времена и могућности да реагује или не. Кад се земља помеша с малом количином воде, то се претвори у блато и подлога постаје веома клизава, као лед. Знатан је број саобраћајних несрећа у којима је дошло до преласка возила у супротну траку или до скретање с пута услед наиласка на блато које се на коловозу нашло тако што је отпало с точкова трактора - каже Окановић и додаје да, поред пољопривредних машина, постоји проблем и с камионима који с градских градилишта износе блато на улице и путеве.
- Апелујем на ЈП „Путеви Србије“ и на локалну самоуправу да на прикључењу са земљаних путева на асфалтне праве тзв. отресишта, како би блато остало ту и не би се износило на пут. Упозоравам и возаче трактора да су дужни по закону да очисте земљу с точкова пре него што изађу на пут, јер у супротном могу бити криви за смрт недужних људи.

Високе казне

Према Закону о безбедности саобраћаја, они који не очисте иза себе земљу на путу платиће казну од 6.000 до 20.000 динара, али се ово у пракси ретко поштује.

Чињенице

Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, највећи број погинулих возача и путника у или на тракторима забележен је у периоду од априла до новембра, баш за време пољопривредних радова у пољима

Од 2010. до 2014. године догодило се укупно 3.508 саобраћајних незгода са учешћем трактора, од чега је у 269 неко изгубио живот.

Најчешће је то слетање трактора с пута (38,7%), затим превртање на путу (16,7%), испадање/падање из трактора у покрету (11,9%) и судар при вожњи у истом смеру, тј. налетање другог возила отпозади (10,8%)

ГЗС / Курир