на Пештерској висоравни не само могућ, него и неминован. Пример добрих комшијских односа су две породице из села Врсјенице.

Вујадин Луковић и Џевад Муратовић из Врсјенице, комшије су пријатељи од детињства. Нема посла да се не обави, а да један другом не притекну у помоћ.

"Све радимо ко браћа. Кад он није ту, ја код њега дођем и намирим стоку. Кад ја нисам ту, одем на пут он код мене оде намири стоку и све оно што треба да се одради. Кључеве од куће остављамо једни код других", каже Вујадин Луковић.

"Ја сам овде правио кућу и он је правио кућу, значи желимо да и даље живимо заједно. И последњи динар улажемо у ове куће, радио, видите колики су трошкови да би остали да живимо заједно и наша деца", рекао је Џевад Муратовић.

Село Врсјенице удаљено је од Сјенице 11 километара и има 200 становника. Поштовање и поверење између породица Муратовић и Луковић, траје генерацијама.

"О Бајраму дођу, ми код њих идемо о славама, на насеље, о Божићу. Никако не може да прође да не одемо једни код других. Тако нам је чиват век", изјавила је Рефка Муратовић.

"Поштовање имамо једни према другима. Овде живимо од сточарства. Заиста се пазимо да не поарамо, јер око тога можа да има највиша свађе", истакао је Томислав Луковић.

У селу Врсјенице је 25 бошњачких и 10 српских домаћинстава. Једна поред друге, скоро у исто време подигнуте су џамија и црква, а добровољне прилоге за изградњу давали су Срби и Бошњаци.

"Црква кад се правила, давали су прилог за цркву. Ми смо купили прилог по селима, муслимани су давали", нагласио је Вујадин Луковић.

Сјеница је вишенационаллна средина у којој живи око 26.000 становника, али за мештане те пештерске општине важи једно правило.

"На овим лепим просторима само живи један народ, то су Сјеничаци. И кроз векове, било њини тотомци или ова данашња омладина, сви ми имали смо или ситну срећу или крупне несреће", рекао је помоћник председника општине Сјеница Радослав Ракоњац.

Према попису из 2011. године, у Сјеници живи највише Бошњака 19.500 и 5.200 Срба.