довољно складишних капацитета за домаће потребе, али посматрано по подручјима и територијално, они нису равномерно распоређени.
Како су Танјугу казали у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, највећи број хладњача је смештен у типичним "воћарским регионима", односно Смедереву, Тополи, Суботици, Гроцкој и Чачку.
По капацитетима, како су прецизирали у ресорном министарству предњачи Ариље и тамо су хладњаче намењене складиштењу малине, док се у осталим подручјима складишни капацитети углавном користе за чување свежег воћа - јабуке, крушке, брескве...
У Министарству пољопривреде наглашавају да је на основу последњег пописа пољопривреде, уочено да складишни капацитети недостају, односно да их има мало у општинама Ваљево и Прокупље , које су у врху по по површинама под воћем.
"Јако је битно да хладњаче буду распоређене територијално, обзиром да поједине воћне врсте губе на квалитету приликом дужег транспорта", казали су у ресорном министарству .
У Министарству пољопривреде су нагласили да они својим субвенцијама подстичу улагања у вишу фазу прераде, јер је како тврде веома важно да се развије прерађивачка индустрија воћа, јер је на њој неколико пута већа зарада него у примарној производњи.
Битно је, како додају и да пољопривредни произвођачи у исто време раде на јачању свести о потреби удруживања ради заједничког појављивања на тржишту, пошто ће се тако процес производње заокружити од убирања плодова, преко чувања и паковања, па до коначног пласмана, презентовања и продаје на тржиште.
Србија ће ускоро моћи да користи и средства ИПАРД, па у ресорном министарству очекују инвестиције у нове складишне капацитете.
Министарство пољопривреде тренутно субвенционише подизање прерадних капацитета у смислу припреме производа за тржиште, набавку опреме и уређаје за сушење воћа, опреме и уређаје за замрзавање воћа, набавку нове опреме за пријем, прераду, пуњење и паковање, воћа, грожђа, и њихових производа, као и набавку нове опреме за бланширање, пастеризацију и стерилизацију воћа и његових прерађевина.
Субвенционише и набавка нове опреме за производњу вина и јаких алкохолних пића, као и маркетинг производа у износу од 50 одсто од износа инвестиције, а за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди износ субвенција је 65 одсто од износа инвестиције, до максималног износа од пет милиона динара.
Подстицаји постоје и за изградњу објекта за чување и складиштење пољопривредних производа (хладњаче), као и за набавку опреме за та складишта , као и за набавку нове опреме за пласирање производа за тржиште, а висина износа подстицаја је 50 одсто од вредности трошкова,а за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди у износу од 65 одсто , у максималном износу до осам милиона динара.
У Министарству пољопривреде су казали да су предвиђене и кредитне мере подршке за инвестиције у опрему и уређаје за сушење и замрзавање воћа, а да услове кредитирања дефинише сама банка у складу са својом пословном политиком, док министарство субвенционише део каматне стопе до три одсто, као и да је рок отплате је три године, уз грејс период од годину дана, без валутне клаузуле.
По том основу, како су прецизирали физичко лице, предузетник и правно лице може да оствари право на кредитну подршку под условом да је укупан износ кредита до шест милиона, док земљорадничка задруга може да оствари право на кредитну подршку под условом да је укупан износ кредита до 18 милиона динара.
Подсећа се да се у циљу подршке младим пољопривредницима у руралним подручјима додељују подстицаји за инвестиције за развој и унапређење примарне биљне производње и припреме пољопривредних производа за тржиште, као и развој и унапређење прераде поврћа и воћа на пољопривредним газдинствима, а право на подстицаје имају пунолетни млади пољопривредници, носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинства и млади предузетници од 18 до 40 година.
Висина тог подстицаја је 75 одсто од вредности инвестиције, у максималном износу до 1,2 милиона динара.
Извор: Танјуг
