Смисао речника је да „очовечује свет” 



 

Смисао речника је да „очовечује свет”
16.11.2018 14:32 | 0 коментар(а)



Представљање публикације „Књига о Вуку” проф. др Бошка Сувајџића и предавање „200 година Српског рјечника” Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”

организовала је у четвртак, 15. новембра у Сали Скупштине Града у Чачку. На почетку програма игроказом „У част Вуку” представили су се ученици ОШ „Вук Караџић”: Андрија Пантовић, Павле Томићевић, Невена Бошњаковић и Вукашин Миловановић. Они су, уз помоћ учитељице Јасминке Марић Глишовић, својим говором и костимима дочарали период у коме је Вук Караџић делао. Књижевник Меша Селимовић је о Вуковом језику рекао да „природан као дисање, он је искуство, а емпирија признаје само виђено и доживљено, само конкретност”. Из овог угла и угла који је базиран на научном проучавању Караџићевог опуса говорио је проф. др Бошко Сувајџић и модератор предавања Данијела Ковачевић Микић, просветни саветник Школске управе у Чачку.

Професор Сувајџић је управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету у Београду и председник Управног одбора Вукове задужбине. Бошко Сувајџић је објавио више научних монографија, антологија, студија, расправа и приказа у домаћој и страној стручној периодици. За књигу „Иларион Руварац и народна књижевност” добио је награду Вукове задужбине за науку у 2007. години, а 2010. године за књигу „Певач и традиција” награду „Миле Недељковић”. Добитник је награде „Златни беочуг” за трајни допринос култури Београда (2016). Такође, носилац је признања „Миодраг Ђукић” (2016) и многих других признања.

„Књига о Вуку” настала је поводом  јубилеја – 200 година Српског рјечника. Данијела Ковачевић Микић је на почетку разговора истакла: „Ако се изузме податак о томе да су старе цивлизације речнике имале и пре нове ере, познато је да од 15. века у Европи постоје билингвални речници, а да се појава првих једнојезичних речника везује управо за време настајања националних књижевних језика, и то највише 17. и 18. век. Вуков Српски рјечник из 1818. године је према мишљењу научног прегаоца Павла Ивића преломна књига наше националне културе, а делује као да још увек нисмо свесни овог не само лексикографског подухвата”. Професор Сувајџић се надовезао и казао „у речима станује дух народа и Вук је морао да има знање и помоћ најзначајнијих људи тога доба, а Српски рјечник из 1818. године је темељ, можда и врхунац Вукове реформе”. Данијела Ковачевић Микић је додала да насловима поглавља „Kњиге о Вуку”: Пледоаје: за и за Вука; Српска народна поезија у свету – свет у српској народној поезији; Вук и предвуковски записи; Вукова Пјеснарица као канон, Обликовање немуштог – Српски рјечник (1818) у Вуковој Преписци; Вук и Руси; Вук и Французи; Срби сви и свуда; Вук и 1847;  Вукови певачи у Вуковој Преписци; Вук и Његош; Андрић о Вуку и Уместо поговора: чарање речима, јасно да је реч о књизи коју би требало да има свака школа и сваки наставник српског језика и књижевности. „Смисао речника је да очовечује свет, Рјечник не би требало да гледамо као експонат, већ као азбучни роман, термин који је употребио Миро Вуксановић, а који одлично објашњава његову функцију, а ова књига можда може бити подршка у томе”, рекао је проф. др Бошко Сувајџић.

Током програма било је речи и о томе колико и да ли довољно знамо о првим Вуковим научним корацима у Бечу и да ли недовољно познавање и исполитизован став према проскрибованом Вуковом чланку „Срби сви и свуда” можда чине извориште неразумевања Вукове реформе. Професор Сувајџић је у публикацији „Књига о Вуку” изнео и шта су неистомишљеници тога доба мислили о Вуку и Српском рјечнику, али и сви они који и данас говоре о Вуку, бране га или осујећују. „Мислилм да Вуку није потребно ни за ни против, мислим да је то много више нама потребно, наравно да Вук није у свему могао бити у праву, и верујем да би он данас изменио нешто од свог делања, јер је то био човек жељан да учи, модеран, а не конзервативан. Док год говоримо и за и протв Вука, ми на неки начин чувамо језик и обогаћујемо га, јер промишљати о језику значи живети језик, а док живи један језик живи и његов народ”, између осталог казао је проф. др Бошко Сувајџић. На крају предавања Даниејела Квачевић Микић се осврнула и на песничко стваралаштво проф. Сувајџића потрвдивши да „језик активно живи кроз поезију”.

ГЗС













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 





























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 74.757.182 посета
Тренутно на сајту: 46 посетилац(a)