овој биљци током сезоне многи напуне џепове. Ипак, Дејан Илић отишао је корак даље. Дуго је размишљао како прерадити клеку и нешто добити, а онда је одлука пала да је стави у казан из ког је после у планинском српском селу потекао џин, који је више типичан за Енглеску.

„Одувек ме је занимало шта се добија прерадом клеке, истраживао сам о томе и дошао на идеју да почнем да производим џин. Одмах ме је подржала породица и почели смо да тражимо све потребне састојке. За производњу овог пића су заиста потребни дестилатори, али ја сам прве литре џина произвео у казану за ракију. У плану ми је да набавим дестилатор и да џин производим у већим количинама”, каже Дејан за РИНУ.

Кад су пристигле прве количине овог пића, сви су били одушевљени. Дејан је тачно погодио и меру и комбинацију. Прве количине пића поклонио је рођацима и блиским пријатељима, а било је и купаца.

„Џин који ми производимо је изазвао посебну пажњу код људи јер као основу носи воћну ракију и клеку. За производњу је потребно 16 састојака,од чега пет чине основу, а осталих једанаест дају додатну арому и по томе се добија препознатљив укус сувог џина. Све се мацерира у ракији у строго контролисаним условима. Процес траје две недеље, а некада и до месец дана, зависно од интезитета ароматичих супстанци. По завршеној мацерацији алколол се ’препече’у казану. Сваки састојак има тачну грамажу и не сме се увећати или смањити”, објашњава Дејан.

Дејан и супруга су запослени, али годинама од шљива из своје баште испеку велике количине домаће мученице. Долазак у село им је излазак у природу, а и прилика да се, уз одмор, заради који динар. Ако се по јутру дан познаје нема дилеме да ће овај џин са падина Муртенице да заживи, па ће можда западна Србија добити и свој нови бренд, никад се не зна.

ГЗС/РИНА