поврће гаје на 13 хектара ових дана имају пуне руке посла. Откупна цена по килограму је на нивоу прошлогодишње и износи 50 динара, мада је сада повртарима доста теже јер су цене репроматеријала вишеструко скочиле. Ипак, каква таква рачуница ипак постоји, а оно што радује Вучковиће јесте одлична потражња за српским кромпиром, преноси РИНА.

Фото: РИНА

"Приноси се крећу око 50 вагона и све већ има обезбеђен пласман на тржишту, а колика је потражња да смо имали још толико и то би све продали. Огромна суша и несташица на светском нивоу диктирају потражњу.

Цена је могла бити боља имајући у виду поскупљење свега, али је могла бити и гора стога се не жалимо. Уз кромпир узгајамо и купус, стога се на тај начин довијамо како би остварили одређену зараду. Знамо сви колико је овај посао неизвесан и да се никад не зна кад ће која пољопривредна култура дочекати својих пет минута", рекао је за РИНУ Дејан.

Фото: РИНА

Вучковићи су на време схватили да морају бити конкурентни на тржишту, стога њихова производња потпомогнута је савременим технологијама. Коморе и складишта доприносе очувању квалитета овог поврћа , али се површине, услед високих трошкова , неће повећавати.

"Огромна су улагања уколико би се одлучили да проширимо површину под кромпиром, а зарада ипак неизвесна. Ипак, део наших ораница ће увек бити резервисан за кромпир, ту нема дилеме јер је он попут хлеба, неопходан на свим трпезама", додаје Дејан.

Деценијама уназад се породично баве производњом кромпира, у послове су укључени сви чланови породице, Дејанови родитељи, супруга и деца.

"Овакве тешке ситуације попут рата короне, великих суша само још једном потврде да је најпаметнија одлука коју смо донели да сви породично останемо на селу и радимо своји на своме. Иако многи мисле да ће им можда у некој другој држави бити боље, то је велика заблуда. Све што нам треба природа нам је већ дала за разлику од других земаља које немају ни овакву воду, ни земљиште, ни шуму. Само су потребни труд и рад око њих", закључио је овај домаћин из Заблаћа.

ГЗС / РИНА