У старој породичној кући живи сам, док су му у дворишту син Раде и снаја.

„Знао сам да има новца, позајмљивао ми је кад год би ми затребало, али не само мени већ сваком коме је требало. Радим у Чачку и путујем сваког дана на посао рано а враћам се касно. Некада жена остане са њим у селу а некада крене са мном до града. Ништа Жарко није приметио до недеље, док нисмо требали да идемо на неку свадбу у Црну Гору и када је пошао да нам донесе новац видео је да му нема старог кофера у коме је држао све своје вредности. Преко пола века он ту држи не само паре, већ и папири од земље и још нека документи”, рекао је за агенцију РИНА Жарков син.

Раде, прича да деда никада не закључава кућу преко дана јер је увек у њеној близини, чува краву и бере јагоде, а ноћу када крене да спава заклопи рајбер.

„Претпостављамо да је кофер украден на Спасовдан јер је Жарко тада био сам, супруга и ја нисмо били ту. Међутим није он одмах приметио да кофера нема већ тек у недељу ујутру када су му затребале паре. Рекао ми је да је било сигурно око 100.000 динара и око 1.800 евра. Оно што је мени криво је да неко има храбрости да узме човеку који је скупљао од пензије за старе дане. Ни он ни ја не упиремо прстом у некога, јер не знам ко би могао тако нешто да уради. Сигурно је само да је особа знала за кофер, а то значи да је од деде позајмљивала новац”, казао је Раде.

РИНА