описао је пословање Борца у његово време и затражио да новинари и јавност изаберу најбољу ревизорску кућу у Србији која би испитала пословање клуба током деценије и по колико је он био спонзор.

„Трошкове те ревизије платићу ја. Али већ сутра поднећу тужбу против Мирка Поледице, председника синдиката фудбалера, који износи неистине на рачун мене и мог предузећа” – казао је Костић данас у чачанском хотелу „Београд”, на конференцији за новинаре коју је он сазвао.
Повод је недавна конференција исте врсте коју је летос у овдашњем Дому културе одржао управо Поледица, тада оптужујући Костића да је упропастио клуб основан 1926. године који се данас, силом прилика, такмичи у Српској лиги.

„Борац сам преузео 1998. године са још тројицом спонзора, двојица данас нису живи, трећи је убрзо напустио ту улогу. Имали смо спонзорски уговор на 15 година и одговорно тврдим, иако сам остао сам, да је клуб у то време има најбоље резултате у историји, ушли смо у квалификације за Лигу Европе и играли финале националног купа са Црвеном звездом, а за наредних 15 година рачун клуба није био блокиран ниједан дан”.

Он наводи да је спонзорски уговор истекао 2013. године, па подсећа:

„Тада сам од градске управе затражио нове услове али су ми рекли да их не могу прихватити, јер они имају боље решење. Тај предлог сам оставио на сто градским челницима, Војиславу Илићу, Раденку Луковићу, Вељку Неговановићу и Љубодрагу Петковићу, и отишао”.

Напомиње да је, одлазећи, у клубу оставио 34 првотимца „који су били исплаћени до динара”, 28 омладинаца, 29 кадета, 32 пионира и мноштво петлића. Костић је новинарима уручио и документ из маја 2015. (потписани Владан Милић, Илија Петровић, Милун Тодоровић) из којег се види да је реч о извештају комисије привременог органа ФК Борац о стању краткорочних и дугорочних обавеза и потраживања клуба на дан 30.06.2013. везано за истек Споразума о спонзорству – донаторству између ФК Борац и предузећа „Ауто Чачак”, закљученог 15.6.1998. Ту стоји да су на половини 2013. обавезе клуба 29,8 милиона динара, а потраживања 42 милиона (Црвена звезда 41,5, Металац 0, 5), што је салдо од 12,2 милиона у корист „Ауто Чачка”, док је тада остало спорно дуговање према предузећу „Галеа тејдинг лимитид” из Никозије на Кипру у износу од 6,6 милиона динара.

Костић описује да после одласка из клуба шест година није дошао на стадион нити гледао иједну утакмицу, па додаје:

„После мог одласка дигла се нека халабука око пореза којег наводно клуб није платио држави, и финансијски полицајац ми је рекао да је реч од 25 милиона динара, а отплата се репрограмира на 36 рата. Тада је у на чело клуба дошао Зоран Башановић који у Борац није донео ни литар ракије и напада мене и моју компанију. Хтели су да блокирају рачун моје фирме због тог клупског пореза, али су стручни људи у Београду рекли да моја предузеће нема никакве везе са рачуном Борца”.

Прича даље, Костић ниже, тече овако:

„Године 2015. општински руководиоци позвали су ме да им помогнем јер клуб не може да живи. Били су, пре тога, наводно, у заблуди, па су тражили да Борцу дајем по милион динара месечно. Најпре сам одвојио три или шест милиона динара, не сећам се, а затим начинили уговор по којем сам наредних година дао 25 милиона као спонзор, 8,5 милиона на позајмицу, 2,7 милиона да би им рачун прорадио, и опростио им дуг од 11 милиона. Знам да је то износило 48 милиона укупно а за то време председник Башановић није дао ни динар. Недавно ми се извинио, и то прихватам. На жалост, пре месец и по појавила се прича Мирка Поледице да Борац на име пореза дугује 164 милиона динара, и то је повезао са мојим именом”.

Мирослав Радић је био деценију директор Борца, све до 2014. кад је раскинуо радни однос, и на КЗН данас је до појединости објаснио ток клупских финансија, описујући:

„По анонимној пријави, у Борац је дошла пореска инспекција и спровела у контролу. Тих година седам пута смо у Београду седели на састанцима са челницима пореске управе, представници Црвене Звезде, Партизана, Војводине, Борца и Слободе, и увек је био закључак да се на спортске клубове примењује став „А” члана 84. Закона о плаћању пореза на обевезе, али то нека виша адреса није прихватила. За све време док сам био на тој дужности Борац никад није био у блокади. Шта да кажем о тадашњем спонзору Костићу? Годишњи буџет клуба је био између 900.000 и 1,4 милиона евра, док је градска управа уплаћивала по 60.000 евра. Шта мислите, ко је обезбеђивао остатак новца? Сви трансфери фудбалера за мојих 10 година ишли су на линији клуб – клуб, ниједан менаџер није био умешан, а новац добијен од трансфера ишао је искључиво на девизни рачун Борца у Чачанској банци” - рекао је Радић на конференцији.

Затим је Костић поново стао за говорницу, напоменуо да је и после одласка из Борца позајмио клубу новац за исплату зарада играчима и радницима, уз обавезни порез, и истакао:

„Клуб сам преузео кад је био у дугу од 900.000 марака, без иједне мајице и са петорицом играча”.

Осврнуо се и на улогу браће Илић из Нове Србије у проблемима Борца:

„У време кад је настао порески дуг председник клуба био је Војислав Илић. Па нећу ваљда ја да водим пореску политику у клубу, то не радим ни у свом предузећу. А видим, сад повампирио се и Велимир Илић, па прича у Борцу, а док је он био на власти у Чачку клуб је од градске управе добијао 400.000 динара годишње”.

Како је и зашто пао клуб основан далеке 1926. године који данас игра кртичњак лигу, против клубова за које мало ко од навијача зна одакле долазе, из ког села или засеока. Можда је, ипак, реч о неким пословима, Миленко Костић наглашава:

„Искрен да будем, истеран сам из клуба због новог стадиона. Дато је 300 милиона за једну надстрешницу и неке трибине које још нису заврешене, док су у Ужицу и Горњем Милановца за те паре направљени комплетни стадиони. Сада сам сигуран да више за спорт у Чачку нећу дати ни динара.”

РИНА