а самим тим и чварци. Широм Србије за килограм овог аутентичног домаћег производа сада морате издвојити чак и преко 2.000 динара, па ова некада сиротињска храна постала је прави луксуз на трпезама. Вредни домаћини који их сваке године праве сада су коначно дочекали својих пет минута.

„Направити добар чварак није никаква наука, потребна је само добра и дебела свиња. Мора бити пуна масти која се касније цеди и пржи. Може се рећи да постоји три врсте чварака. Онај сељачки крупни, пун масти, дуван чварци који су скроз суви али и онај средњи не тако масан као сељачки”, рекао је за РИНУ Драгољуб Николић који се већ деценијом бави прерадом меса и каже да се ипак мора бити пажљив у припремању.

Шерпа не сме да се испусти из вида ни за секунд, нити да се претера са пржењем, јер онда чвраци могу постати безукусни као песак да једете, то није то онда “, додаје овај домаћин.

Тајна у спремању чварака не постоји, лагана ватра и вишечасовно мешање док руке не заболе како би чварци били румени, мирисни и хрскави.

„Сваке зиме се код нас зна традиција. Прво се коље свиња, а затим праве специјлаитети. Чварци су незаобилазни и то они дуван, које добро исцедимо и осолимо и буду заиста феноменални за јело, могу да их једу и они који чувају линију”, прича Драгољуб из села Брајићи.

Нема сумње да је Србија јединствена и по чварцима, јер превод за овај деликатес на енглески језик не постоји, али како су потврдили европски стручњаци, свакако су синоним за добар укус и неодољив залогај. Потврда да се у нашој земљи они најбоље праве стигла је и пре две године са Интернационалног института за укус и квалитет из Брисела. Овај јединствени српски специјалитет изазвао је дивљење код странаца.

ГЗС/РИНА