који је свој дом претворио у приватно историјски архив и мини музеј још из времена од Првог светког рата до данашњих дана. Доганчић Љубодраг поседује збирку највећих легенди Црвене Звезде и маршала Тита, са историјском грађом поткованом аутентичним сликама, медаљама и печатима из периода бивше СФРЈ, преноси агенција РИНА.

„Мој први рам је била чланска карта Црвене звезде, имао сам прилику да 1954. год унесем лопту на Маракану са којом је започета једна од битнијих утакмица нашег великана што је за била мене велика част. Мој отац је био члан и пријатељ нашег највећег клуба и са оснивачем Слободаном Пенезићем Крцуном још од настанка. Ја сам тада имао мотив да сакупљам све везано за легенде Црвене Звезде, као и да записујем важне датуме из тог периода, овековечим и урамим. Захваљујући тренуцима које сам проживео са овим славним клубом мислим да овакава музеј нема нико на простору бивше Југославије", казао је за агенцију РИНА, Љубодраг.

Осим легендарног фудбалског клуба, овај Ужичанин био је фасциниран ликом и делом доживотног председника СФРЈ. До сада је скупио близу две стотине рамова са сликама, исечцима из новина, и бележио сваки корак Јосипа Броза Тита, као и председнике који су заузели маршалово место након његовог одласка 1980. године.

У својој колекцији броји око 200 рамова са фотографијама и документима/ Фото: РИНА

„Када дођете под мој кров имате утисак да сте упали у један времеплов у доба комунизма са сликама маршала Тита. Са њим сам се и лично срео у Плавом возу, имао сам три године, а љубав према другу Титу наставила се и касније. Пратио сам збивања из тог времена па све до Слободана Милошевића", рекао је Љубодраг.

У младости овај Ужичанин бавио се боксом и малим фудбалом, па добро памти и све успешне спортисте из бивше Југославије, чије фотографије поседује.

„Још пре педесет година један од најпопуларнији спортова у Ужицу био је бокс. На сваком мечу Хала спортова је буквално била препуна љубитеља овог спорта. Носио сам капитенску траку БК „Слобода који је у то време био јако популаран. Бавио сам се и малим фудбалом из хобија али нисам умао пуно успеха на том пољу“, казао је Љубодраг.

Са својом колекцијом до сада је посетио бројне историјске архиве у Београду, Суботици, Крагујевцу, али у Подгорици, са кофером у руци пуног рамова и списа добио је бројне похвале и захвалнице и по неку књигу за његов својеврсни архив.

„Имам захвалнице на које сам поносан, Историјског арива Србије као и Железнице чији сам био радник, и данас овај музеј је отворен за све који желе да се присете тог периода, али и за неке нове нараштаје који желе да се опознају са историјом наше земље и кроз ста је она пролазила“, закључио је Доганчић.

РИНА/ГЗС