„Швајцарац – банкарска клопка” која ће се одржати у Чачку сутра 23. фебруара од 18:00 до 20:00 часова, у хотелу „AVENY”.

Члан УО ЦФХ Србија Јелена Павловић каже да су представници Удружења и корисници кредита задужених у швајцарском франку који су се окупили и удружили оног момента када су схватили да је проблем ових кредита потпуно занемарен и да се надлежне институције о томе уопште неће бавити.

Члан УО ЦФХ Србија Јелена Павловић

„Сматрамо да је проблем кредита индексираних у швајцарским францима и уопште индексираним кредитима велики економски проблем са којим се Србија сусрела и сматрам да је решење крајње једноставно и у складу са законом РС, а то је деиндексација тих кредита”, каже Павловић.

Око 37.000 породица у Србији има дугорочни хипотекарни кредит у швајцарским францима што је много више него што показују званични подаци који обухватају само 60 одсо стамбених кредита који су осигурани код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита.

Пре десетак година су се банке агресивним рекламирањем утркивале која ће пре привући младе људе у своје експозитуре мамећи их емоцијама да изађу из подстанарства и буду свој на своме, представљајући кредите индексиране у швајцарским францима као неодољив банкарски производ, са мањом каматом и сигурном валутом.

Десет година касније, упркос редовној отплати дуплираних ануитета, корисници су дужнији него на почетку отплате.

Кривац за стално увећавање главнице и ануитета кредита је индексација, односно коришћење Плана отплате у страној валути као јединог меродавног фактора о стању кредита, без обзира на стварно примљени новац и плаћање од стране корисника.

Судови Ирске, Шпаније, Италије, Француске, Румуније, Мађарске и Грчке су ставили ван снаге индексацију кредита као непоштену и истакли да се не ради о обичним кредитима, већ о сложеном финансијском производу са изузетно великим ризицима, о којима банке нису информисале потрошаче приликом уговарања кредита. У априлу 2017.године ступила је на снагу оптужница због пласмана ових кредита у Француској, док је у децембру 2017.године апелациони суд у Словенији донео прву правноснажну пресуду којим је у цео уговор огласио ништавим.

Док надлежне институције у Статегији за решавање проблематичних кредита иду у смеру да се проблем реши омогућавањем продаје проблематичних кредита разним фондовима, грађани који имају ове кредите имају сасвим различиту стратегију – поступање по правним прописима Републике Србије и утврђење ништавости индексације кредита.

Деиндексација кредита у страним валутама у Србији је једино решење које може зауставити даље дужничко ропство. Осим што је таква мера потребна грађанима, привреди, држави, па чак и банкама, иста је потпуно у складу са домаћим правним системом, који од 1978.године за корисника кредита превиђа само две обавезе – враћање примљеног новца и плаћање камате.

Глас западне Србије