То у пракси, на примеру да рецимо у просеку један наставник математике ради у три одељења, а да опет свако одељење с има по двадесетак ученика, значи да у овом моменту око 27.000 основаца и средњошколаца има нестручног наставника математике.

„То је застрашујући податак. Извор података су нам директори и секретари школа те овим бројкама треба додати бар још 10 одсто, јер има оних који су прећутали да имају неког наставника који је нестручан али им је важно да ради у школи“, истакла је Ђелићева.

Најлошија ситуација је у Зрењанину где математику предаје 85 нестручних наставника, док физику предају њих 43. Најбоља ситруација је у Крагујевцу где на територији града нема нестручних наставника и у Београду где је у школама забележено 15 нестручних наставника математике.

Ђелићева је на, скупу о недостатку наставног кадра у Србији, нагласила да у регионима где се наставе обавља на језику националне мањине чак 50 одсто нестручних наставника .

„У 82 стручне школе просечно имамо по четири нестручно заступљена предмета.То у систему развоја дуалног образовања није добро. У 32 музичке школе просечно имамо по три нестручна наставника“, појаснила је Ђелићева и додала да је један од разлога и то што наставници математике, информатике и физике не желе да раде у школама јер могу да раде за већу плату у привреди.

„Ми очекујемо да се Законом о платама у јавним службама ситуација побољшати“, истакла је Ђелићева и додала факултети који школују наставни кадар треба да акредитују постојеће и развијају нове мастер програма за предметне наставнике.

„Mатематику и физику предају људи који заврше менаџмент“ 

Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да се одомаћило „као сасвим нормално да математику и физику предају људи који заврше менаџмент“.

„Информатика је у успону да ми ту имамо проблем у најави. Увели смо информатику као обавезан предмет у пети разред основне школе, од наредне школске године то ће бити пети и шести разред. Увели смо информатичка одељења у гимназијама. Наше амбиције не прате наставни кадрови“, рекао је Шарчевић.

Он је рекао да у школама у Србији постоје озбиљни проблеми за четири предмета што се тиче наставног кадра а то су математика, физика, информатика и страни језик, пре свега немачки који је у експанзији.

„Морамо да покренемо то питање и тражимо решења која могу бити брза и са којима можемо одмах да кренемо од јесени, али и средњерочна и дугорочна“, рекао је Шарчевић и додао да је неповољно и то што су плате у просвети мале, а наставници информатике, физике, математике могу да раде у привреди за много веће плате.

Скупу о недостатку наставног кадра у школама у Србији присуствовали су представници Министарства просвете, представници факултета који образују наставни кадар, као и представници локалних самоуправа.

ГЗС / Танјуг