У школама у Србији предаје око 1.000 нестручних наставника 



 

У школама у Србији предаје око 1.000 нестручних наставника
30.06.2018 07:35 | 2 коментар(а)



У основним и средњим школама у Србији тренутно ради 457 нестручних наставника из математике, 239 наставника из физике, 109 наставника

из информатике, 133 наставника немачког језика и 48 наставника енглеског језика. Начелница Одељања рада школских управа у Србији Јасмина Ђелић појашњава појам нестручност и каже да је реч о наставницима који немају потребно образовање прописано правилницима Министарства просвете.

То у пракси, на примеру да рецимо у просеку један наставник математике ради у три одељења, а да опет свако одељење с има по двадесетак ученика, значи да у овом моменту око 27.000 основаца и средњошколаца има нестручног наставника математике.

„То је застрашујући податак. Извор података су нам директори и секретари школа те овим бројкама треба додати бар још 10 одсто, јер има оних који су прећутали да имају неког наставника који је нестручан али им је важно да ради у школи“, истакла је Ђелићева.

Најлошија ситуација је у Зрењанину где математику предаје 85 нестручних наставника, док физику предају њих 43. Најбоља ситруација је у Крагујевцу где на територији града нема нестручних наставника и у Београду где је у школама забележено 15 нестручних наставника математике.

Ђелићева је на, скупу о недостатку наставног кадра у Србији, нагласила да у регионима где се наставе обавља на језику националне мањине чак 50 одсто нестручних наставника .

„У 82 стручне школе просечно имамо по четири нестручно заступљена предмета.То у систему развоја дуалног образовања није добро. У 32 музичке школе просечно имамо по три нестручна наставника“, појаснила је Ђелићева и додала да је један од разлога и то што наставници математике, информатике и физике не желе да раде у школама јер могу да раде за већу плату у привреди.

„Ми очекујемо да се Законом о платама у јавним службама ситуација побољшати“, истакла је Ђелићева и додала факултети који школују наставни кадар треба да акредитују постојеће и развијају нове мастер програма за предметне наставнике.

„Mатематику и физику предају људи који заврше менаџмент“ 

Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да се одомаћило „као сасвим нормално да математику и физику предају људи који заврше менаџмент“.

„Информатика је у успону да ми ту имамо проблем у најави. Увели смо информатику као обавезан предмет у пети разред основне школе, од наредне школске године то ће бити пети и шести разред. Увели смо информатичка одељења у гимназијама. Наше амбиције не прате наставни кадрови“, рекао је Шарчевић.

Он је рекао да у школама у Србији постоје озбиљни проблеми за четири предмета што се тиче наставног кадра а то су математика, физика, информатика и страни језик, пре свега немачки који је у експанзији.

„Морамо да покренемо то питање и тражимо решења која могу бити брза и са којима можемо одмах да кренемо од јесени, али и средњерочна и дугорочна“, рекао је Шарчевић и додао да је неповољно и то што су плате у просвети мале, а наставници информатике, физике, математике могу да раде у привреди за много веће плате.

Скупу о недостатку наставног кадра у школама у Србији присуствовали су представници Министарства просвете, представници факултета који образују наставни кадар, као и представници локалних самоуправа.

ГЗС / Танјуг

















Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (2)

  • Кербер Скот      | 02.Jul 2018.15:52 h

    На који то они кантар мере стручнос. Уверио сам се летос у стручнос њиниг горе минестарствениг слуџбеника, пуни знања без ич памети.
  • Pitagora      | 01.Jul 2018.08:03 h

    Sećam se osnovne škole "Milica Pavlović" šezdesetih. Hemiju nam je predavao Jevrem Ristanović Ješo. Plašili smo se Ješa ali ko je hteo i mogao, hemiju je naučio. Jednom zauvek postavio sam osnove pravopisa kod Mioljuba Pantovića, koji je bio i direktor škole. Panto nas je učio na nonšalantan način, kroz anegdote o Vuku, tako da smo tek kasnije postali svesni koliko je bilo važno to što smo naučili. Žujka Jovićević je predavala geografiju. Plašili smo se, i pre njenih časova ja i sad već pokojni Stevan Kostov molili smo se Bogu i pozdravljali; to smo zvali "poslednji put pred smrt". Bobo Stefanović je predavao engleski. Neko od nas ga je pitao, kako se na engleskom kaže "džada". On se nasmejao, razmislio i rekao da je najbliži izraz road to Gucha. Valjali smo se od smeha. Čombe Đorđević je predavao matematiku, a Karlo Matijević fiziku. Tvrdio je da su ljudi iz Ljiga najpametniji.Učitelj Barać je dežurao u dvorištu. Zamenik direktora je bio Smiljanić, a domari Savo i Borka Naumović.Najbliže školi su stanovali Žiko Školarac, Kempeš i Aco Veselinović. Od nastavnika, žao mi je Gala, predavao je fizičko, mlad je umro.



  •  

























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 69.335.601 посета
    Тренутно на сајту: 118 посетилац(a)