и писму на јавном медијском сервису и емисијама и прилозима те велике куће. Наставци расправе на задате теме заказани су у још два рока, на другим местима: 30. новембра у Београду и 7. децембра ове године у Сомбору.
- Поред разговора о целини програма Радио Београда и Телевизије Србије, требало би током расправе нарочито да осветлимо начела језичке политике јавног медијског сервиса и анализирамо домете њеног практичног остваривања у Србији, која није само земља са историјом, већ и са културом. У тој и таквој Србији се, као у занимљивој социолингвистичкој арени, чују, виде, преплићу и међусобно обогаћују разни језици и писма и у том поступку новинари, уредници, лектори, спикери, водитељи, реализатори, графички и ликовни уредници и стручњаци других профила имају улогу важног не само посредника већ и градитеља лепог и негованог говора свих националних заједница – казао је у уводном слову чачанског дела јавне расправе професор др Милвоје Павловић, председник Програмског савета РТС – а.
Напомињући да је језик једно од важних обележја националног идентитета, нагласио је:
- Посебно у заједницама попут наше и у бројчано малим народима, да не кажем у земљама које имају проблема око дефинисања својих граница и граница у којима се језици употребљавају. И то у време кад се у деловима бивше заједничке државе заједно с људима прогањају језик и писмо српског народа, кад се српско слово затире чак и на гробљима, кад се чак и у самој Србији смањује територија на којој се говори српски језик и користи његово писмо. Истовремено, уводе се вештачка имена за тај исти језик, поједини његови варијетети добијају нове називе без икаквог ослонца у лингвистичкој науци као једној од најважнијих о човеку. Ти нови језици стварају од ученика нове плиглоте, предају се у школи на српском језику, правећи у једној од најважнијих тековина целокупне српске духовности конфузију са несагледивим последицама.
Поред др Павловића, у улози уводничара појавили су се и Мирјана Блажић, помоћник главног и одговорног уредника Првог програма Радио Београда, Влада Ђукановић, лингвиста, Јелена Дубајић Пантић, лекторка, и Силвија Пашајлић, уредник Дописништва РТС – а у Чачку.
Описујући какав утицај има радијска реч на наш обичан свет, Мирјана Блажић је навела:
- То може да буде веома темељно, како показује искуство са популарном емисијом Радио Београда 1 „Аргумент више” која је свакодневно емитована осамдесетих година, и то са краткоузлазаним акцентом на другом слогу у називу, како акцентска норма налаже. Према истраживањима лингвиста на подручју источне Србије, акценат који је слушаоцима с тог поднебља у почетку био стран и необичан, временом је прихваћен као једини који се у тој групи именица страног порекла изговара правилно.
Она је, говорећи у име куће која је 1. октобра навршила 94. године рада, посебно истакла вредности емисије Првог програма РБ „Српски на српском” која се емитује од октобра 2012. и до сада је ка слушаоцима упућено 455 издања.
Мирјана Блажић је парафразирала реченицу Божидара Ковачека, негдашњег председника Матице српске: „Дошавши на улице,у новине, на радио и телевизију, језичке грешке вратиће се поново на улицу и тамо се умножити под ауторитетом језичке исправности коју им дају медији”. Додала је:
Мирјана Блажић, јавна расправа у Чачку; Фото: РИНА
- Спикерска екипа Радио Београда, сада малобројна, на последњем великом конкурсу РТС – а „100 младих за 21 век” једва је увећана за неколико нових гласова, због малог одзива кандидата способних да испуне радијске киритеријуме. Ипак, као и некада, њихови гласови и данас су заштитни знак наше куће.
Занимљив је и један став из саопштења Програмског савета РТС – а којим је јавност позвана на расправу о језику и писму. Без намере да било коме оспоримо знање и стручност, ипак питамо колико српског језика има у том ставу, којег наводимо:
„Циљ ове расправе је да – имајући у виду пре свега комуникацијску функцију говора и писма у нашој мултикултурарној и вишејезичној заједници - афирмише начела језичке политике јавног медијског сервиса, да анализира домете њеног практичног остваривања и укаже на путеве и средства којима се она може очувати и додатно унапредити.” ?
Агенција РИНА
