у трансферима, бусевима и таксијима, кад падне атмосфера међу колегама, од умора или депресивних бирократских говоранција и политичке фразеологије, имам проверен рецепт за дизање атмосфере, новинарског самопоуздања и адреналина: рецепт зовем – „Мој Акустик“. То значи да на Јутјубу нађем и пустим нешто од мојих пријатеља из Acoustic Band-a, а кад колеге новинари нагло живну и питају ме радознало: „Аууу, који су ти ови?“, ја им кажем да је то мој Тхе Аллман Бротхерс Банд из Чачка. Колегама из региона који разумеју фору, обично кажем „из Чачка на мору“, док колегама из даљег иностранства објасним егзотику Мораве, и још неких наших река, да би разумели поетику питалице: „Кад си равно – што си водоплавно?“
Ја их препоручујем прво као бенд за поправљање расположења. Ове године прославили су десет година постојања, и за то време створили велики круг поштовалаца. Њихова моћ је лајв. Углед стечен од оних који су их чули уживо, јер им је Ацоустиц Банд свирао на породичним или корпоративним прославама, до оних који су их чули по препоруци преко интернета. Једном ме је звао колега из Словеније да ми каже да су синоћ на партију „одлепили уз Акустик“, пуштајући га бесомучно на интернету.
Уз њих можете уживати у најраскошнијој народној и староградској музици, али убрзо се можете осећати и као да сте на додели МТВ награда. Акустик је и тренд и евергрин. Ту је јако битан тај репертоарски сензибилитет, његова ширина и пријатност звука, а што од Акустика чини прилично уникатан бенд у немалој конкуренцији. Њихови наступи су изграђени шоу-програми, на моменте свирке на породичним весељима и корпоративним прославама заиста личе на концерте бенда који је уигран на турнеји која траје већ деценију. Музичка страст је део професионализма и то је разлог зашто Акустик, ма колико пута да га слушате, никада неће звучати конфекцијски и тезгарошки. Зато се њихови наступи памте и препричавају.
Ово је бенд који целу деценију није променио свој састав, бенд који запошљава људе као неко мало или средње предузеће, отуда и та уиграност када се чини да је и екстравагантна импровизација само орнаментирани музичко-сценски делић једног осмишљеног шоу-пазла.
Није лако, чак и кад си цирке, издржати разну музику на матрице којом обилују синдикално-породична весеља. Али, некад сте и на то принуђени. После тих трауматичних искустава, наступ Acoustic Band-a је и терапија. С њима поново научите да се веселите и уживате. Они све свирају уживо, без матрице. Свирали су прославе озбиљних компанија: HP, Oracle, WinWin, и др, регионални су бенд, наступају у Црној Гори, Босни и Херцеговини, а кад погледате какав су реноме изградили за једну деценију, заиста се потврђује да је чачански „Queen”, као онај мало познатији, у ствари увек имао план – једну визију. И да су је без калкулација остварили. Пратим их десет година и већ одавно као њихов пријатељ уживам у тој репертоарској снази, која је и бонаца и ролеркостер, и роцк и фолк, у пропорцијама какве одговарају публици и клијентима. Акустик ће вам те пропорције јувелирски прецизно погодити. У ритам и душу.
Акустик је репутација без клишеа, квалитет звука иза кога стоји најбоља техника, музичи таленат, и енергија коју има сваки добар бенд, без обзира на жанр, без обзира да ли свирао на стадиону или на свадби. То једноставно зрачи. И ту нема фолаже.
Технику коју користи Акустик, користе и Мадона, Бијонсе, Шаде, Џамироквај, Џастин Бибер, Лепа Брена, Сергеј Ћетковић, Саша Ковачевић, Ацо Пејовић… Без имало лажне скромности, весеља која свира Акустик су спејс-шатл у односу на концептуалне свадбарске стандарде на овим просторима.
Могу да дају гаранције на успомене као Волво на камионе.
У Акустиковој „књизи утисака“, на њиховом сајту, више пута се истиче шарм – и то је можда кључна реч. Они то преносе на подијум који са Акустиком функционише као Политикин забавник – од 7 до 77.
Јесте ли икад били на некој „поп рок фолк џез фанк свадби“? Или је можда ваша таква била? Акустик уме и такву, и то најприродније, да уприличи, а да због тог доживљаја коментар и препоруку на интернету оставе и они који никад пре тога то нису радили.
ГЗС/Данас
