Чачанка открива тајне свемира на минус 188 степени Целзијуса 



 

Чачанка открива тајне свемира на минус 188 степени Целзијуса
09.01.2019 08:48 | 0 коментар(а)



Чачак - У ЦЕРН-овој хали за експерименте 1, близу Женеве, од септембра 2018. функционише велики

детектор субатомских честица - огроман коцкасти резервоар величине троспратнице, са 800 тона течног аргона који се одржава на минус188 степени Целзијуса. Упркос својој величини, ово је само прототип Прото ДУНЕ (Proto DUNE, Prototype for Deep Underground Neutrino Eksperiment) – или Прототип за подземни неутрино експеримент који ће за неколико година прорадити у руднику у Јужној Дакоти, на 1.800 метара испод тла, на северу САД – а, преноси Политика у штампаном издању.

- Коначни резервоар биће чак 10 пута већи по запремини, и његов циљ је да утврди да ли су неутрини, те неухватљиве субатомске цестице, одговор на једно од најфундаменталнијих питања универзума: „Зашто је у нашем свемиру скоро све састављено од материје, а не антиматерије? Како смо преживели Велики прасак и Велику анихилацију материје и антиматерије, док је свемир још био веома млад? - каже за „Политику” др Јелена Маричић, универзитетски професор физике у САД.

Опремљен снажним електричним пољем са 180.000 V (волти), дакле високим напоном и као влас танким жицама на зиду које служе као колектори наелектрисања вођених електричним пољем, Прото ДУНЕ функционише као једна џиновска електронска камера. Прото ДУНЕ бележи трагове и сударе невидљивих субатомских честица које кроз њега прођу са атомима аргона, одређујући њихову природу са великом прецизношћу. Хлађењем гаса аргона на невероватних минус 188 степени Целзијуса, тако да он прелази у течно агрегатно стање, драматично се повећава број судара честица са атомима аргона, омогућавајући њихово детаљно проучавање.

Професор Јелена Маричић, родом из Чачка, провела је део прошлог лета у ЦЕРН-у, припремајући Прото ДУНЕ за укључење у септембру 2018. Ради на Универзитету америчке савезне државе Хаваји (University of Hawaii) и сарађује на овом међународном физичком експерименту који укључује више од 1.000 физичара широм света.

- Кад се гради детектор честица ДУНЕ величине дугачке шестоспратнице (58 метара), кључно је да се сви технички елементи експеримента испробају на прототипу. Управо у ту сврху, направљен је Прото ДУНЕ, који је током септембра и октобра забележио на стотине хиљада интеракција између разних субатомских цестица и атома аргона. Ови подаци пружају драгоцену слику о записима различитих честица, што је значајно за ДУНЕ – објашњава професор Јелена Маричић.

Управо способност да се неутрино интеракције одвоје од других, биће од кључног значаја за идентификацију неутрина и антинеутрина који ће путовати 1. 300 километара кроз земљу од „Ферми” националне лабораторије код Чикага, до рудника у коме ће се налазити ДУНЕ, почев од 2025. године. Мерењем разлика у стопи интеракције неутрина и антинеутрина у ДУНЕ-у, физичари ће коначно моћи да одговоре на питање да ли неутринима дугујемо наше постојање, односно победу материје над антиматеријом у давној прошлости, док је свемир још био веома млад.

Професор Јелена Маричић каже да се Прото ДУНЕ одлично показао и да је анализа прикупљених података у току, а да се увелико ради на дизајну ДУНЕ-а за који ће се употребити невероватних 70.000 тона течног аргона, распоређених у четири џиновска резервоара. Њен задатак је калибрација детектора помоћу моћног УВ ласера који ће директно јонизовати атоме аргона, опонашајући трагове које субатомске честице остављају пролазећи кроз аргонску мету.

- Заједно са још неколико колега из Португалије и Сједињених Америчких Држава, дизајнираћу комплексан систем за навођење ласерских снопова унутар сваког од четири детектора, што ће бити кључно за тачну и прецизну идентификацију неутрина и антинеутрина у ДУНЕ-у, и истовремено одговор на питање које већ деценијама мучи научнике: „Да ли су баш неутрини одговорни за нашу материјалну победу у свемиру?”.

Чачанка која ради на данас највећем пројекту из области физике на планети удата је за доктора физичких наука Радована Милинчића, са којим сарађује на ДУНЕ – у. Живе и раде у Хонолулуу, са ћерком и сином. Она је докторирала 2005. на Универзитету Хаваји, из области физике елементарних, честица а Србију је, каже привремено, напустила претпоследње године прошлог века, после основних студија физике у Београду.

Ових дана допутовала је у Чачак, да би „још једаред осетила драге звуке и боје завичаја”. Разговарали смо у кабинету Јелениног оца, др Алексе Маричића у његовом кабинету на Факултету техничких наука у Чачку, где он ради као професор емеритус. Дабоме, на катедри за физику.

ГЗС / Политика, Г. Оташевић











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



























 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 64.996.076 посета
Тренутно на сајту: 140 посетилац(a)