Чланови ватрогасног друштва, присилно мобилисана омладина у Чачку током окупације 1916. године
оставио је стравичне последице по српски народ, као и на чачански крај.
Није нам циљ да набрајамо жртве, већ да размислимо колико је овај догађај остао
у колективној свести Чачана.
Данас у Чачку само једна школа носи име јунака овога рата (ОШ „Степа
Степановић“ у Горњој Горевници, од 1960. године). Подсетимо се да је војводино
име носила и Друга основна школа у Чачку од 1937. до 1954. године (сада је то
ОШ „Милица Павловић“). Ниједна чачанска фирма, установа, спортска или културна
органзација именом није овековечила јунаке и догађаје Великог рата (основна
школа у Заблаћу (од 1963), Градска библиотека (од 1998) и Уметничка галерија
(од 1961) носе имена учесника рата, али не због њиховог јунаштва, већ у знак
поштовања уметничких домета). Од око 500 чачанских улица само имена њих 14
евоцирају успомене на Велики рат. Посебно је занимљиво да је само четири улице
садашњи назив понело пре Другог светског рата. То су:
Ђаци основне школе у Чачку за време аустро-угарске окупације 1917. године
УЛИЦА БРАЋЕ ГЛИШИЋ (име добила1933. године). Браћа Глишићи, Александар, Душан и Милутин, учесници су ослободилачких
ратова Србије. Александар (1873), пешадијски потпуковник
српске војске, погинуо је 10.
(23) октобра 1912. на Младом Нагоричану, као командант
Седмог пешадијског пука Дунавске
дивизије. Душан (1875), пешадијски
потпуковник из 26. класе Војне академије, командант
подофицирске школе и чувене ђачке чете „1.300 каплара“ у
Скопљу. Учествовао и храбро се борио у оба рата за ослобођење и уједињење.
Пошто није могао са оно мало трупа са којима је располагао да одбрани Скопље, убио се у Урошевцу на Косову 1915,
да га, тешко болесног,
војници не би вукли на носилима. Милутин-Рујо (1880), чиновник министарства финансија, резервни поручник, погинуоје у борбама код Вишеграда 1915. године. Непријатељска граната му је однела главу. Браћа Глишићи потичу из породице чачанског трговца, а у
међуратном периоду Чачак је неговање успомена
на балканске ратове везивао за браћу Глишић. Њихова родна кућа обележена је спомен-плочом и налази се у улици која носи име
браће – великих патриота и родољуба.
На спомен-плочи стоји напис:
Поред великана државника и војсковођа и
догађаја наведених у претходна два текста, чачанске улице носе имена и других учесника Првог светског рата (или
географских појмова), али ту почаст нису заслужили за ратне заслуге:
Даница Ј. Марковић (12. октобар 1879, Чачак – 10. јул 1932, Београд), једна од првих српских модерних песникиња, активно учествовала у
Топличком устанку (1917).
Владислав Петковић-Дис (10. март 1880, Заблаће – 29. мај 1917, Јонско море код Крфа), песник, утопио се приликом торпедовања брода на коме је
путовао. Његово име носи Градска библиотека у Чачку, позната песничка
манифестација Дисово пролеће, као и
истоимени годишњак.
Песник утопљених душа, Владислав Петковић Дис
Дрина (улица добила њено име
2001) је река дуга 346 км. На
Дрини су вођени значајни бојеви у Првом српском устанку и Првом светском рату.
Јарослав Кужељ (23. децембар 1846, Нојсорген код Броумова, на граници Чешке и Шлеске – 1928. Загреб), општински лекар у Чачку.
Својим радом и залагањем учинио је много на здравственом просвећивању народа
читавог подручја и побољшању услова лечења болесника. Посебно се бавио сузбијањем полних болести. Учествовао је у балканским и Првом
светском рату као резервни пуковник иако је био у дубокој старости, али није се повлачио преко Албаније већ је остао у Србији. Поводом 50 година рада, и поред тога
што је још био жив, општина Чачак је дала његово име једној улици у граду. Додељено му је и признање „Почасни грађанин
Чачка“.
Лекар Јарослав Кужељ
Надежда Петровић (12. октобар 1873, Чачак – 3. април 1915, Ваљево), најзначајнија српска сликарка с краја 19. и
почетка 20. века. У Првом и Другом балканском рату и Првом
светском рату учествовала као добровољна болничарка на фронту. Умрла је од пегавог тифуса на дужности добровољне болничарке. Током балканских и
Првог светског рата бавила се и фотографијом, као прва жена ратни фотограф. У
њену част у родном граду се од 1960. организује Меморијал Надежде Петровић, а њено име носи и Уметничка галерија.
Надежда Петровић, сликарка и хуманитарни
радник
Бранислав Нушић (8. октобар 1864, Београд – 19. јануар 1938, Београд), познати српски
писац и комедиограф. Због
сатиричне песме чији
је јунак чачански официр (Михаило Катанић) осуђен на затворску казну.
Учествовао је у оба балканска и Првом светском
рату.
Филип Филиповић (9. јун 1879, Чачак – 1938,
Русија), дугогодишњи члан
руководства КПЈ. У Првом светском рату је заробљен и конфиниран код Беча.
Раније (до 1946) су још неки
јунаци Великог рата имали „своје“ улице, али ти називи су промењени:
Улица браће Васикића (од 1936. до 1946), сада је Улица Богдана Капелана. Браћа Васикићи: Лука и Душан
били су учесници Првог
светског рата. Лука је погинуо као
војник-борац 10. пука Другог батаљона Прве чете 1915. године код Шапца на
Јевремовцу. Душан је заробљен као војник
болничке чете 1916. године и умро у Добоју као заробљеник.
Гепратова улица (од 1936. до 1946), данас је Улица Светозара Марковића. Емил Гепрат (1856-1939), француски адмирал. Командујући француским
бродовљем у Дарданелској операцији 1915. истакао се смелим нападима на турска
обалска утврђења, па је унапређен у чин вицеадмирала. Као главнокомандујући
Војнопоморског подручја у Бизерти, у Тунису, учинио је велике услуге српским
избеглицама, рањеницима и установама.
Адмирал Гепрат
Улица Николе другог
(од 1936. до 1945), данас Улица Симе Сараге. Николај други Александрович Романов,
последњи руски цар, рођен 1868. У току Првог светског рата нарочито се залагао
за остварење интереса Србије. Дао је оставку на престо 1917. године. Убиле су
га револуционарне снаге у јулу 1918. године.
Цар мученик, Николај II Романов
Можда је ово последњи тренутак да на сличан начин афирмишемо бројне јунаке
и жртве Великог рата?
Крај
Светислав
Љ. Марковић
Глас
западне Србије