Веља Илић: кад ја уђем деца стоје мирно 



 

Веља Илић: кад ја уђем деца стоје мирно
24.05.2015. 14:22 | 0 коментар(а)



Чачак - Глас западне Србије добио је од редакције Информера дозволу да емитује интервју са министром Велимиром Илићем, који је овај лист објавио пре неколико дана.

Контроверзни чачански политичар прича како је много трпео у животу јер је био из четничке породице и како му је детињство било завијено у црно. Открива да је Слободан Милошевић хтео да га ликвидира током НАТО бомбардовања. Отворено прича о својим сукобима с Вуком Драшковићем и Цецом Ражнатовић. Поноси се својом децом и унучићима, који слушају сваки његов савет...

Министар без портфеља, политичар атипичног понашања Велимир Илић у својој ку}и у Чачку направио је пријатан амбијент због чега му пријатељи, родбина и потпуни незнанци радо долазе у госте, а са супругом Горицом, ћерком Наталијом и сином Јованом породичне скупове одржава у дворишту породичног дома.

Док прилазимо насељу Атеница у предграђу Чачка, лепотом и величином пажњу привлачи кућа Велимира Илића, изграђена у традиционалном моравском стилу са много дрвета и камена, на површини од четири стотине тридесет квадрата, а великом окућницом доминирају помоћни објекти и уредно подшишани травњаци окружени цвећем богатог колорита.

Иако је могао да се, као већина државних функционера, пресели у Београд, остао је привржен Чачку и Шумадији. Сваког петка после завршетка пословних обавеза враћа се у Чачак, где у друштву супруге Горице, ћерке Наталије и сина Јована обнавља снагу.

Срдачно дочекани, ишчекујући чувену Горичину гибаницу чији је мирис пријатно испуњавао трем куће, уз кафу и воду министар Илић је за наш додатак веома искрено прелистао књигу свог живота, присећајући се детињства обојеног у црно, школовања, почетка политичке каријере, успешног руковођења Чачком, два мандата у својству градоначелника, модерног "хајдуковања" под Јелицом током НАТО агресије, естраде и политике, садашње ситуације на политичкој сцени Србије, као и породице која му даје потребну снагу, издржљивост и енергију да са несмањеним жаром издржи све тешкоће које живот носи.

Детињство

Ми потичемо из једне од најстаријих кућа у овом региону. читаво ово имање и још даље, до места где је данас спортска хала, припадало је мом деди Велимиру, по коме сам, као прво мушко дете, добио име. Наравно, добар део је одузет после Другог светског рата јер је деда проглашен за народног непријатеља, због чега сам касније имао проблема у школи. Баба и деда су имали четрдесет и пет унучића. Пошто живим у старом дворишту, некако је то одувек било и остало место породичних окупљања. У овој старој згради живели су моји преци и у њој су рођене три генерације Илића. Наследио сам је од оца Сретена и остао овде да чувам традицију матичне куће, у коју сви долазе. Ја не могу да се хвалим ни играчкама, ни летовањима, ни забавама. Моја породица је била завијена у црно. Партизани су нас уништили, десетковали, преполовили. Пола породице су побили. Два стрица су ми убијена, рођена очева браћа су убијена као пратња генерала Драже Михаиловића. Њихов отац, а мој деда Велимир, по којем сам добио име, тучен је у затвору јер није хтео да пређе на другу страну. Од тога је умро. И деда по мајци је велики мученик, обешен је у затвору јер је био против режима. А мајка јој је умрла на порођају. Заиста је моја мајка осетила сву тугу живота. Отац Сретен је такође робијао, и то у рударском затвору. Пуна породица удовица, деце без очева, а нека су рођена и посмртно. Код нас никада није свирао радио, а у дворишту на жицама се сушила углавном црнина. Тако да мене детињство асоцира на тугу, гнев и усађену жељу да будем против режима.

Школовање

У школи сам био обележен. Увек сам вукао неке комплексе. У основној школи можда бих би био и најбољи ђак да нисам био Велимир. Од деде Велимира, оца и стричева четника. Ишао сам у школу "7. октобар", која је добила име по Дану артиљерије. За дан школе су долазили народни хероји из краја, неки партизани, чувени Раденко, Миленко... А мени учитељица, дан уочи тога, каже: "Илићу, ти немој сутра у школу да долазиш." Давала ми слободан дан да им четничко дете не поквари свечаност. Увек сам био дете из другог реда, иако сам убедљиво био најбољи ученик, јер су увек прво питали "чији си ти", па тек онда вредновали знање и рад. Оставило је то трага на мени, није лако детету да трпи неправду, јер сам по природи правдољубив. Касније сам завршио гимназију и дипломирао на Технолошко-металуршком факултету у Београду.

Почетак каријере

Ја сам се прво запослио у државној фирми, али не вреди, ма колико био добар инжењер, увек се гледало ко сам, чији сам. Био сам најмлађи директор у великој Југи, са 28 година. Било је ситуација, дођемо на градилиште, возач озбиљан, у оделу, ја млад, али пун знања. Њега дочекају као да је председник, а мени кажу: "Мали, тамо је менза, иди освежи се". Било је потребно доста времена да им објасним ко сам, да ја руководим предузећем, али увек нека сумња. Зато сам отишао у приватни бизнис да покажем шта знам. Продавао сам боје и лакове, увозио робу из Кине, бавио се трговином дечје опреме. Први сам дипломирани инжењер који је отворио занатску радњу. Моја покојна мајка ми је рекла: "Па, сине, мама те је школовала да будеш господин, а ти оде у занатлије". Тада није било приватних предузећа, него занатских радњи. Без обзира на све, успео сам.

Почетак политичке каријере

Отац ме је позвао на један састанак опозиције деведесетих година и рекао ми да обавезно дођем. Одлично се сећам, тад се бирао председник одбора у Српском покрету обнове и жестоко су дискутовали. Закаснио сам на састанак. Када сам отворио врата, сви су погледали према мени и једногласно одлучили да ме изаберу за председника. Нисам то желео. Мој отац се тада јавио за реч и рекао: "Него шта ћеш него да прихватиш". Малтене је уместо мене прихватио ту функцију. Кад сам већ прихватио, морао сам да направим најбољи одбор и Чачак је после постао иницијална каписла демократских промена. 

Фото - Новости

На првим локалним изборима победио сам противнике 70:0, па сам 1996. године постао градоначелник Чачка. Ушао сам у политику, а њу сам искрено највише мрзео, право из привреде. Своја привредна искуства пренео сам на развој града, отварање малих и средњих предузећа, па сам убрзо постао најуспешнији градоначелник Чачка. Одмах излазим са резултатима, оно што је планирано за четири године испуњавам за годину дана: котларнице, школе, обданишта, километри асфалта, километри макадама, хиљаде квадрата новог пословног простора... У општини се понашам као домаћин.

Сукоб са Вуком Драшковићем

Крајем 1997. године улазим у сукоб са Вуком Драшковићем. Искључују ме из СПО након што су Вуку пустили снимак мог дивањења о Даници. Уз помоћ дела одборника СПО које сам задужио и Ђинђићевих демократа, остајем на челу општине. Оснивам странку Србија заједно, али тек са Новом Србијом, коју сам основао 1998. године, постижем прави политички успех.

Модерно хајдуковање

Проблеми настају са НАТО бомбардовањем, када сам, након што сам прозвао војску што се стационира у градским насељима, оптужен да подривам одбрамбену моћ земље. Војска је, када су моје речи дошле до Слободана Милошевића, заједно са милицијом опколила породичну кућу. Само сам рекао жени: "Узми децу и бежите". Ја сам искористио тренутак непажње и побегао преко терасе на Јелицу. Тада су ми урнисали брата, обогаљили га за цео живот, мислећи да сам то ја. Мајка, видећи крв, милицију и војску у пуној ратној опреми, пала је на земљу, доживела мождани удар, пукао јој је капилар у мозгу, никада се није опоравила. Пет година била је у коми, па умрла а да ме више није ни препознала. Крио сам се 43 дана у пећини и код сељака, јатака, као модерни хајдук, док ми нису ушли у траг. На крају, уз помоћ једног игумана, сакрили су ме у женски манастир, јер је до мене дошла поверљива информација генерала Небојша Павковића да је покојни Слоба наредио да ме ликвидирају ако ме пронађу. Трајне последице на души су остале, само ја знам како је било и како ми је сада када поново причам о томе.

Пети октобар

Ми смо 2000. године имали потпуну подршку да срушимо Слободана Милошевића, његов режим и да потпуно променимо Србију. Међутим, кренула је корупција, урађена је лоша и пљачкашка приватизација, лидери странака ДОС посвађали су се и нисмо искористили оно што смо реално у том моменту могли уз подршку света, а то је да уведемо земљу у ЕУ, да средимо стање у држави, приватизујемо фирме како ваља, сачувамо средњи сталеж. Кад смо већ код резултата министарстава грађевинарства, урбанизма и капиталних инвестиција, на чијим челима сам био у претходним сазивима Владе Србије, успела су да заврше све што је планирано, чак и више: део аутопута Лесковац - Грделичка клисура, 63 километра пута Нови Сад - Суботица, другу траку аутопута до Бешке, изграђени су и реконструисани бројни регионални и магистрални путеви, обилазнице око Чачка и Горњег Милановца, поправљен је мост код Остружнице, сређени су путеви око Копаоника, урађени су пројектна документација за Шумадијску магистралу и више од хиљаду километара регионалних и магистралних путева, припрема тендера за Прокоп, концесије за аутопут, обилазница око Београда, још један мост на Дунаву...

Србија данас

Да ми је неко 5. октобра рекао да ћу икада бити у власти с Ивицом Дачићем, Томиславом Николићем и Александром Вучићем, не бих му веровао и највероватније бих тада одустао. Међутим, данас је то другачија ствар. Десила се промена у главама тих људи и мени је јако драго због тога. Рејтинг и подршка коју ова влада Србије има у свету и код грађана, а која се може поредити с оном коју је имао Зоран Ђинђић, све говори. Ова влада са Вучићем и Дачићем на челу увешће Србију у ЕУ, изборити се против корупције и криминала, средити стање у финансијама и држави и урадити све оно што 5. октобра нисмо урадили. Жао ми је само што у садашњој влади поједини министри воле много да паметују, да се мешају у све, да се праве да познају своје ресоре боље од нас из претходних сазива, а при томе свуда воде камере и своје новинаре, желећи да што више буду у медијима и мислећи да се тиме може направити боља Србија.

Породица

У брачне воде ушао сам рано, па сам стигао да се оженим два пута, имам петоро деце и за сада двоје унучади. Оженио сам се млад, први пут у 23. години. И добио сам прво ћерку Ивану, она ради на Факултету политичких наука. Удата је. После је дошла Маја, па Дијана. И имам већ двоје унучади. Међутим, први брак ми некако није ишао. Да ће доћи до развода видело се када је мени кренуо посао у Црној Гори. 

После развода и Црне Горе, заљубио сам се у Горицу, садашњу супругу. Она је имала 18 година када се удала за мене. Била је млада. И ја сам био млад, али ипак већ зрео и искусан да знам како живот треба водити. Она је била против одласка, а ја сам добио много послова после земљотреса. И четврта ћерка, Наталија, која је завршила Саобраћајни факултет са врло високим просеком, дошла је убрзо на свет. Међутим, сан да добијем сина испунио ми се тек 1997. године и то уз Божју помоћ. Драго ми је што су ми деца успешна. Никад нисам ниједно своје дете ударио, никад у животу повисио тон на њих. Веома ме поштују, две ћерке су удате, имају четворо деце, али за сваку ситницу зовну, траже савет и оне и зетови и увек послушају шта им кажем. Некад им не одобрим нешто што они желе, али касније и они схвате па кажу: "Тата, био си у праву". Драго ми је да моје дете, кад ја уђем у кућу, устане и поздрави ме. И ја сам моје старије поштовао и ценио. То су деца видела и пренела на своју породицу и тако се исто понашају. Син ми никада није противуречио. За њега је закон оно што ја кажем.

Цеца ме је јако разочарала

Велики сам пријатељ са већином естрадних личности. Цеца Ражнатовић, након затвора током "Сабље", први пут певала је у Чачку, али касније, када ми је била потребна њена подршка, није се појавила. Био сам разочаран и непријатно изненађен њеним некоректним понашањем. Отказује концерт у тренутку када је бина већ постављена, а сва техника монтирана! Само неозбиљан уметник може да откаже концерт два дана пред наступ. Очигледно је била под великим политичким притиском. Веома је непрофесионална и некоректна према народу који се спремао за тај њен наступ и радосно га очекивао. Због народа ми је жао. Што се мене тиче, баш ме брига. Ја је нисам ни питао ништа, сама се понудила да пева у Чачку за Српску нову годину. Неизмерно сам захвалан Бобану Марковићу и Аци Лукасу који су се одмах одазвали и пристали да наступе уместо Цеце без хонорара.

У Чачку је свој први концерт у Србији одржала и Северина, посетила нас је Саманта Фокс, легендарни "Бони М" Захваљују}и Чачанину Дачи Икодиновићу, док је био у браку са Наташом Беквалац, она је бесплатно певала мојим Чачанима. Увек сам поштовао певаче, волим да се опустим уз добру музику. Драго ми је што сам увек присутан на Сабору трубача, који је од великог српског бренда постао велики светски бренд. Београђани ће ускоро у Гучу стизати за сат и нешто, а Драгачево ће постати предграђе.

Још увек сам на цени код жена

Ја сам баш био тражен момак. У осмом разреду био сам висок 185 центиметара. Додуше, после више нисам ни растао. Моји вршњаци су били далеко испод мене. Док су они маштали да возе мотор, неки аутић, ја сам већ много радио приватно и добро зарађивао. Направио сам кућу од 430 квадрата у 27. години. Потпуно сам. Имао сам нов, леп ауто и био сам популаран у граду. Девојке су ме обожавале у том периоду. Чак шест година сам побеђивао у анкетама за избор најсексепилнијег политичара Србије. Крајем маја пуним 64 године и могу вам рећи да сам још на доброј цени.

Извор - Информер





Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 91.107.421 посета
Тренутно на сајту: 82 посетилац(a)