Тако поједине повећавају већ постојеће накнаде, док неке банке дословце измишљају потпуно нове намете, које знатно поскупљују њихове услуге. Па сада имамо и "накнаде за нереализоване чекове". Или, у преводу - што чек пустите више месеци "на одложено", то ћете више платити банци.

Издавање чекова увек се наплаћивало, али симболично, око пет динара по једном чеку. Неки банкари су у томе видели могућност добре зараде, па су овај трошак подигли на чак 30 динара. За уобичајену количину од 10 чекова, то је 300 динара почетног трошка. Међутим, овде се није стало, па се наплаћује и накнада за нереализоване чекове, опет по 30 динара за сваки месец "стајања" чека. То значи да уколико чеком платите пазар у продавници шест месеци на одложено, ваш рачун увећаће се за додатних 180 динара. И то није све. Када коначно чек стигне на наплату вашој банци, она ће вам зарачунати и додатних 100 динара на име трошкова "реализације чека". Тако вас конкретан пазар у супермаркету на почек на крају кошта 310 динара, плус износ на чеку, што је више од камате на било коју картицу.

Банка која је измислила ове накнаде за чекове увела је и накнаду за прелазак са скупљег на јефтинији пакет текућег рачуна. Наплаћује се и одјава пакета услуга вођења текућег рачуна, и то 240 динара, иако је Закон о заштити корисника финансијских услуга јасан по питању да затварање текућег рачуна мора да буде - бесплатно.

Плаћање на шалтеру такође је обесмишљено у појединим банкама, где се дешава да провизија буде већа од износа на папиру. Па су у појединим банкама минимални износи провизија чак 150 динара. Поједине банке наплаћују и папирне слипове после подизања новца са банкомата, и то обично по 20 динара...

Кредити су већ посебна прича, и те провизије највише "боле", пошто се углавном зарачунавају у процентуалном износу од одобреног зајма. Најчешће се крећу од један до два одсто на износ позајмљеног новца, што код стамбених кредита, као највреднијих, уме да буде значајна сума.

У Народној банци Србије указују да је одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга прописана обавеза банкама да у предуговорној фази кориснику пруже информације и одговорајућа објашњења о условима под којима банке пружају услуге.

"Између осталог, у складу са одредбама члана 16. Закона о платним услугама, обавезни елемент оквирног уговора о пружању платних услуга су и врста и висина свих накнада које пружалац платних услуга, односно банка, наплаћује кориснику платних услуга, а ако их наплаћује збирно - и врсту и висину сваке појединачне накнаде која чини збирну накнаду", напомињу у НБС.

ЗАРАДИЛИ 35 МИЛИЈАРДИ

Према подацима Агенције за привредне регистре, банке су лане на име разних накнада и провизија наплатиле укупно 51 милијарду динара. Када се од тога одузме готово 16 милијарди динара провизија које су банке имале као трошак, добија се нето резултат од 35,3 милијарде динара чисте зараде од разних накнада. Ипак, камате и даље остају основни извор прихода за банкаре. Прошле године су, у то име, банке од привреде и грађана наплатиле нешто више од 152 милијарде динара, док су оне саме платиле 28 милијарди динара камата. Тако је чиста зарада банака на каматама лане била 123,8 милијарди динара.

Новости