углед вредних и честитих домаћина, добрих пољопривредника, пре свега воћара. Иметак и углед су стицани марљивим радом и поштеним односом према земљи која је хранила многе генерације и традицији која се у домаћинству чува као светиња. На тим темељима Станислав Цане Трифуновић доспео је у врх српских произвођача квалитетне ракије. Нешто касније овај посао је проширио производњом пршуте, сланине и сувих ребараца из домаће радионице, како каже, који су данас веома тражени производи широм Србије.
Међутим, узгајање лимуна Станиславу и супрузи Бранки била је и остала највећа љубав и хоби, данас и леп извор прихода.
Кућа пуна признања
Кућа Трифуновића је препуна највећих награда и признања са најпрестижнијих сајмова и манифестација у земљи. Пехари, дипломе и златне медаље са београдског и новосадског сајма, али и многих других, попунили су готово све витрине и полице у породичној двоспратној кући, за чији би попис требало неколико сати. Преовлађују признања за чувену ракију ,,Буковичанку – Цановку“, као и она добијена за квалитет сухомеснатих производа, пре свега сланине и пршуте.
,,Свако признање годи и лепо је чути кад се ваше име и село помену на великим сајмовима пред бројним гостима и стручњацима који дају последњу реч о ономе што радите, не знајући често колико радите да би били ту - међу најбољима. А ради се много, од раног јутра до дубоко у ноћ, празником и недељом. У овом послу смо ја и супруга, син Саша и снаја Маја и свако зна своје обавезе. Велики рад и не би био толико тежак када бисмо имали сигуран пласман своје робе. Ту би нам помоћ државе била од највеће користи“, казује Станислав Трифуновић.
Узгајање лимуна: Прво велика љубав, а онда зарада
И поред великих обавеза у домаћинству, шљивицима чувене „ранке“, који се простиру на више од два хектара, те поред казана у време пецидбе, затим сушарама и на пијацама, Станислав и Бранка су пре 20 година почели сасвим случајно да узгајају лимунове.
,,Пре две деценије сам од таста добио један лимун и први савет како да га гајим. Тако је кренуло и они су данас моја велика љубав. Више за мене нема ниједне тајне у узгајању ове медитеранске воћке. Показао сам примером да лимун може да успева и у срцу Шумадије. До сада сам произвео око 300 стабала, највећи број сам продао по цени која се, у зависности од величине стабла, старости и рода, креће од 30 до 200 евра. Нешто сам поклонио родбини и пријатељима“, каже Станислав.
Чувени буковички воћар тврди да много боље успевају лимуни који се плате, бар симболично, од оних добијених на поклон у шта се уверио много пута. Тешко му је, вели, да то каже онима који лимун очекују на поклон, али истина треба да се зна.
Гостима само домаћа ракија и лимунада
Домаћини уживају велико поштовање и код фамилије и код комшија и пријатеља те се на њиховој крсној слави окупља пуно гостију, у два дана кроз кућу им прође и до 150 гостију. Знајући за квалитет њихових пића гости на слављу искључиво пију ракију ,,Буковичанку – Цановку“. Попије се између 50 и 60 литара укусне лимунаде и зато домаћинство Трифуновића никада није без бар тридесетак стабала жутих, сочних и укусних лимуна.
РИНА / Миланко Даниловић
