Лукић: Садња леске захтева најмањa улагањa, али обезбеђује профит за наредних 50 година

Чачак – Због актуелне ситуације са корона вирусом Институт за воћарство кренуо је нешто

раније са вађењем садног материјала, како би произвођачи могли да на време засаде своје воћњаке користећи повољне временске услове. Продаја садног материјала почела је 19. октобра а у понуди су све врсте садница јабуке, крушке, шљиве, трешње, брескве, кајсије, леске, ораха и малине.

„Најтраженија је шљива, али и јабука која се гаји на веома великим засадима и то су озбиљни произвођачи који се искључиво баве воћарском производњом. Међутим, велики је број произвођача којима пољопривредна производња није доминантна и којима је интересантно да заснивају засаде неких врста воћака које не захтевају бројну људску радну снагу и средстава за инвестирање у саму производњу. Они се углавном опредељују за коштичаве врсте воћа као што је орах и леска", казао је за Глас западне Србије директор Института за воћарство Милан Лукић.

Он је истакао да леска константно недостаје на нашем тржишту, па се њени плодови најчешће увозе.

„Ми имамо веома повољне услове за производњу леске, ова воћна врста није захтевна за производњу. Малопродајна цена саднице из Института је 250 динара и са свим субвенцијама које наши произвођачи могу да добију, било од државе или локалних самоуправа, цена саднице изађе око 100 до 120 динара, што значи да приликом стандардне производње треба око 60 хиљада динара по једном хектару, што није велика цифра с обзиром да је то инвестиција за наредних 50 година", тврди Лукић.

Садница леске из Института за воћарство, фото: ГЗС

Према његовим речима леска може дати род од две до три тоне језгре по једном хектару, а ако знамо да се плаћа око 1000 динара по килограму у малопродаји, то јесте добра и сигурна инвестиција за све оне који имају расположиво земљиште а немају времена да се активно баве пољопривредном производњом.

„У понуди су сорте леске које су веома тражене на нашем али и на европском тржишту. То су пре свега италијанске сорте погодне за кондиторску производњу, које су изузетно квалитетне, доброг здравственог стања, сортне исправности и развијеност кореновог система, па је проценат примања скоро стопроцентна”, закључио је Лукић.

 

 

 

 

Глас западне Србије