У удружењу страхују да ће нови Закон о накнадама за коришћење јавних добара, који је у јавној расправи, додатно оптеретити цену деривата.

По висини цене дизел горива и аутогаса доминантна у региону, док је по висини бензина на трећем месту, после Хрватске и Црне Горе, тврде у Удружењу.

Мићовић каже да нацрт новог закона предвиђа, поред постојећих, и две нове накнаде - за енергетску ефикасност и за биогориво.

Увођењем те две додатне накнаде, возач ће практично гориво "платити" 40 одсто, а за државне накнаде и таксе издвојити чак 60 одсто од укупне цене, тврде у том Удружењу.

"Србија је по цени дизел горива већ скупља у односу на најнижу цену дизела у региону", наводи Мићовић и указује да би та разлика могла усмерити потрошаче из Србије да купују гориво негде у окружењу, нарочито оне који живе у близини границе или оне који често путују и иностранство

Подаци истраживања "ЕУ Wеекy Оил Буллетин" и УНКС-а показују да куповином 1.000 литара дизел горива, на државне таксе у Србији одлази 718 евра, у Хрватској 653 евра, Црној Гори 617, Мађарској 611, Румунији 575 евра, БиХ 506 евра, док је у Бугарској то 502 евра, а у Македонији само 398 евра.

"То није добро за транзитни саобраћај који пролази кроз Србију, јер се теретна и аутобуска возила већином снабдевају горивом у земљама у окружењу, па чак ни за путнички, јер се на путу ка Грчкој у туристичкој сезони, више горива сипа у Македонији него у Србији", навео је Мићовић.

Наводи и да је утисак УНКС-а да држава не сагледава питање накнада у цени горива кумулативно и какав је утицај накнада на целокупну привреду.

"Све те накнаде Министарство финансија посматра као нови извор прихода, али са државним оптерећењима дизел горива, које покреће читаву привреду, треба бити пажљив, и пратити колико ће скок цена утицати на укупну потрошњу дизел горива, конкурентност српске привреде и цене неких других производа", каже Мићовић.

Из Министарства финансија кажу да Нацрт закона уређује накнаде за биогорива, за формирање и одржавање обавезних резерви нафте и деривата нафте, а да се нова накнада уводи само за унапређење енергетске ефикасности.

Наводе да је та накнада предложена као једна од мера политике подстицања енергетске ефикасности, која је у складу са државним циљем да се повећа енергетска ефикасност за 20 одсто до 2020. године.

То је, истичу, и сходно Директиви 2012/27/ЕУ - Директиви о енергетској ефикасности.

Нацрт закона о накнадама за коришћење јавних добара, који је у надлежности Министарства финансија, ушао је у јавну расправу почетком године. Тај Закон дефинише шта су јавна добра - минералне сировине, енергенти, пољопривредно земљиште, шуме, воде, али и ко је њихов корисник и колике су накнаде за њихово коришћење, а у циљу заштите јавних добара.

Нацрт је сачињен у оквиру рада радне групе у чијем саставу су, поред представника Министарства финансија, били и представници других министарстава у чијој су надлежности прописи којима се уређују накнаде, представници Републичког секретаријата за законодавство, представник факултета, НАЛЕД-а и УСАИД-а, а урађен је у складу са захтевима ММФ-а и Европске уније.

Извор: Б92