Шта ће то конкретно значити за Србију? Да ли треба да страхујемо од нуклеарног центра?

"Овај центар користиће се, пре свега, за медицину и индустрију. Број онколошких болести је повећан енормно, жеља је да Србија ухвати корак са земљама у развоју. Центар ће се користити за дијагностику и производњу фармацеутика, за производњу полупроводника којих данас нема на светском тржишту - пре свег силицијума, али и за дијагностику великих мотора - авионских, железничких...", казао је за Телевизију Прва министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.

Навео је да Русија има осам таквих центара, а у Европи их има 14.

"Али сви они су стари, преко 40-50 гоидна, а ово ће бити најсавременији центар. Он је на нивоу школског реактора, он је истраживачки, а не енергетски реактор, то има сваки озбиљнији универзитет у свету", нагласио је министар.

На питање да ли све то значи извесну припрему терена за потенцијалну изградњу нуклеарне електране у Србији, о чему се протеклих недеља све чешће говори, Поповић истиче да су то потпуно неповезане ствари.

"Ја мислим да Србија треба да има нуклеарну електрану, јер је то начин доласка до најчистије и најјефтиније енергије. Али то не би могло да се деси пре 15-20 година, када би се постигао консензус", казао је.

Градња поменутог центра трајаће, према његовим речима, четири до пет година, а требало би да почне до краја ове године.

"Сада смо у фази стварања заједничке компаније, а ради се студија изводљивости која ће показати тачне бројеве колико ће све то коштати", закључио је Поповић.

ГЗС / Б92