знају „Пампур“свој рођендан 20. јануар обележава на посебан начин.

„Рођен сам 1955. године и све до 1974. године смо живели овде у селу Загорица, где смо се и данас окупили. Кад сам се вратио из војске видео сам да живот на селу није као у граду и тада смо прешли у Тополу где сам радио у једној фабрици Ливница, касније у Аутосаобраћају као возач аутобуса и одатле сам отишао у пензију али и даље возим аутобус и радим. Направио сам својој деци куће, лепо живимо хвала Богу. Имам два сина, четворо унучади. Дошло ми је на сан да треба да имам запис где сам се родио. Пре две  године смо у присуству свештеника Николе који је парохијан овде направили тај запис под овим храстом и ево решили смо да га обновимо“, каже за ТопПрес слављеник Предраг и додаје да је за госте припремљено и мезе.

Слављеник Предраг, фото: ТопПрес

"Јесте да је несвакидашња слика да се рођендан слави под дрветом на њиви и то још уз попа, али донели смо и сто који је постављен у слављеничком стилу. Имамо печење, шумадијски чај, торту, само музика фали, па исто као у кафани“.

Баба га заклела да своју шуму никад не продаје

„Ове јесени кад смо секли дрва ја сам секао јасење и комшије кажу: Што бре то не продаш добра је цена па купиш нека друга, али ја се сећам да ми је баба давних година пре ратова причала да та дрва никада не продам. Мене је баба заклела, ‘сине кад сам ја у свим ратовима сачувала ова дрвета да се грејеш ти и твоја деца и унучићи’, ја сад несмем да продам јер морам да грејем мене и моју децу. Тако је баба рекла и тако мора бити. Ово храстово дрво памтим још као дете било је исто велико, ето одабрали смо њега да буде запис јер је најближе нашој кући“, објашњава Мирковић.

Један од наследника који ће сигурно наставити традицију коју је Предраг започео је његов син Дарко. Очев рођендан и дрво Запис пренеће на своју децу као обичај који се мора поштовати.

Син Дарко у присуству свештеника Николе, фото: ТопПрес

„Данас је мом оцу 65 рођендан, велики је празник Јован Крститељ и ево већ трећу годину ми се окупљамо поред дрвета Запис које смо ми и обележили. Секиром обновимо овај крст који смо урезали мало засечемо корицу дрвета то је обичај. Раније Срби нису имали цркве и нису имали могућност да се моле на светим местима већ су углавном храстово дрво обележавали крстом као дрво Запис, ту су се молили то је било свето дрво. Ја сам подржао ову очеву жељу и то је један од начина да се сачува наша вера, традиција, обичај који су наши стари започели“, рекао је Предрагов син Дарко Мирковић.

ГЗС/ ТопПрес

Пријатељи и рођаци на прослави рођендана под дрветом, фото: ТопПрес