Државни станови,
канцеларије, гараже пословне и стамбене зграде биће ускоро понуђени на продају.
Право на куповину, по тржишној вредности, имаће садашњи закупци, фирме или
појединци, а њихову цену одређиваће Пореска управа.
Ово је
предвиђено Законом о посебним условима продаје одређених непокретности у
својини Републике. Влада га је упутила у Скупштину, кажу у Министарству
финансија очекујући да ће се посланици о њему изјаснити следеће недеље.
Према подацима
Републичке дирекције за имовину некретнине које ће бити понуђене на продају
вреде нешто више од 64 милиона динара, с тим што у ову суму нису урачунате
процене вредности 1.119 станова и 286 гаража.
Остали смо
ускраћени за одговор Министарства финансија зашто држава продаје ове
некретнине. То је сасвим сигурно један од начина да се повећају приходи у
буџету. Уосталом, Нацртом закона, у који је „Политика” имала увид, предвиђено
је да сав новац од продаје иде у државну касу. Такође, не треба сметнути са ума
чињеницу да предлог о продаји постаји од раније јер се показало да држава не
газдује добро својом имовином.
Да је држава лош
газда није само паушална оцена већ чињеница на коју сваке године указује Државна
ревизорска институција. Држава још нема пописане све непокретности, па не зна
са чим располаже и колико вреди њена имовина. У Дирекцији за имовину обећавају
да ће софтвер за попис бити готов до краја јула када би подаци о имовини били
доступни свим корисницима. Мада овај попис траје безмало читаву деценију.
Ова институција
је својевремено изашла са проценом да сва до тада пописана имовина вреди око
шест милијарди евра, међутим ревизори су чешљајући књиге ове институције
утврдили да она вреди много више. У завршном рачуну за 2012. годину утврдили су
да је имовина потцењена за више од 14 милијарди евра.
Новим законом
који је предложило Министарство финансија није планирана продаја непокретности
чији су корисници покрајине, градови, општине и јавна предузећа. Такође неће
моћи да буду отуђене задужбине, зграде амбасада, некретнине које потражују
бивши власници кроз реституцију, војни објекти и зграде које користе државни
органи.
Право на
куповину државних непокретности имаће садашњи закупци. Једини услов јесте да су
редовно плаћали закупнину и да су уговор о изнајмљивању некретнина склопили пре
1. јануара ове године.
Питање је колико
њих ће остварити ово право будући да је државни ревизор установио да су многи
закупци годинама џабе користили државне некретнине. Потраживања Дирекције за
имовину по основу ненаплаћених кирија за локале, канцеларије, гараже и откуп
станова – догурала су у 2012. години до 180 милиона динара.
Тржишну вредност
некретнина, како нам је речено у Министарству финансија одређиваће Пореска
управа. Цена квадратног метра може бити умањена уколико је закупац у последњих
десет година улагао у некретнину, али тај попуст не сме прећи 25 одсто њене
утврђене вредности.
Од Пореске
управе нисмо добили одговор како ће се утврђивати тржишна вредност, али како
незванично сазнајемо процене ће радити овлашћени проценитељи за сваку
непокретност посебно.
Александра Кон,
агент за некретнине каже да је таква процена једино исправна и да не би дошла у
обзир процена коју Пореска управа користи за обрачун пореза на имовину, јер је
уопштена и односи се на читаву зону у којој се непокретност налази.
За Милета
Антића, координатора Мреже за реституцију, неприхватљиво је да држава продаје
имовину пре него што буде комплетирана својинска евиденција, јер се кроз
реституцију показало да постоји доста скривене имовине која нигде није
приказана. Претпоставка је да има још много друштвених и државних станова који
никада нису откупљени и који се не воде ни у једној евиденцији.
– Спорно је и
давање предности закупцима. То се лошим показало у Милошевићево време када су
заслужним грађанима некретнине продаване по повољним условима. Најправедније би
било да држава понуди некретнине на тржишту. Па ко понуди вишу цену биће
власник, а не да Пореска управа арбитрарно одређује колико вреди нека
некретнина – сматра Антић.
Маријана
Авакумовић, Политика