искористити субвенције Министарства пољопривреде и определити се за три културе које ће се смењивати, саветују успешни Радовановићи из ивањичког села Радаљево

„Када се одлучите да подигнете засаде воћа, препорука је да купујете сертификоване саднице које ће вам осигурати квалитет приноса, али и повраћај који можете искористити путем субвенција. Сертификоване саднице имају генетски потенцијал и гарантовано порекло да су безвирусне, да имају највећи потенцијал, да дају високе приносе и крупне плодове, да су изузетно здраве и отпорне, али нису имуне на вирусе и разне климастске промене”, каже Зоран Радовановић из ивањичког села Радаљево који годинама производи и продаје саднице јагодастих врста воћака, али сваком воћару саветује да пре саме куповине садница, обезбеди тржиште за оно што ће произвести.

Радовановићи су власници породичне фирме „Флорива” која се бави производњом сертификованих садница јагодастих врста воћака.

Зоран и Никола Радовановић

„Произвођач када дође код нас, прво се обави разговор са њим, да чујемо шта је његова идеја, какви су њихови капацитети и реализационе и финансијске могућности. Није циљ само продати саднице, већ их упутити како даље. Саветујемо обавезну анализу земљишта како би од нас могли добити наредне препоруке, барем у првих годину дана. Сваки произвођач смс порукама буде обавештен шта треба да уради у одређеном периоду у његовим засадима. На овај начин, можемо осигурати високе приносе и квалитет, на обострано задовољство, јер осим што смо постигли заједнички циљ, произвођачи могу бити наши кооперанти и осигурати цену и пласман. Стога се морају стално едуковати, морају учити на своме имању и из сопственог искуства”, каже Радовановић за Агропрес.

Приликом куповине сертификованих садница малине, рибизле, ароније, огрозда, гоџија, боровнице, бруснице или шумских јагода можете осигурати и пласман производа, јер Радовановићи као кооперанти откупљују воће и прерађују у вина и слатко. Поред најзаступљенијег виламета, све више коопераната одлучује се за производњу жуте малине.

„Није велико тржиште за жуту малину, али ипак постоји један део тржишта, ми смо пре три године увезли једну сорту `yellow king`, која се бере од пола лета до јесени, имали смо до сада три кооперанта и покренули смо и процес прераде, што значи да тржишту можемо да понудимо и саднице, воћно вино и слатко од жуте малине које може да иде и у извоз“, додаје Радовановић. За њега, кључ успеха лежи у одабиру три културе које се смењују.

Паковање садница

„Произвођачи не треба да се вежу за једну културу већ да направе разноврсност. Моја препорука је да се произвођачи определе за производњу три културе, а као пример наводи јагоду, као прву културу, затим малину, сорту виламет, и трећу културу купину или жуту малину. Сваки пољопривредни произвођач треба да сагледа не своје жеље, већ могућности, онога што је модел одрживости. Једна четворочлана породица може да обради до 30 ари малине сама, целокупан приход остаје у кући и тај модел је увек профитабилан. Такође, сточарство је пратећа грана воћарства а значај стајског ђубрива није занемарљив у воћарству, што је још један корак до успеха”, истиче Радовановић додајући да се треба ослонити на сопствене ресурсе, кроз едукацију и примере успешног пољопривредника.

Према његовим речима потребна је инфраструктура, а и да се млади подрже кроз субвенције како би остали на својој земљи.

„Субвенционисати пре свега пољопривреднике у планинским крајевима, у руралним срединама где је отежана пољопривредна производња, не дозволити да се у тим крајевима угаси сточарство, већ субвенцијама одржати да таква домаћинства имају подстицаје макар и три грла имали, јер то је пример који је Словенија применила и показало се као успешан. То је уједно начин да се у руралним срединама задрже они који се баве пољопривредом и не дозволити да се домаћинства у тим срединама гасе “, рекао је Радовановић.

Око 500 хиљада садница разлучитих воћних врста годишње продају Радовановићи, а највише малине. Проблем малинарства, по мишљењу најстаријег, Николе, јесте у лошем садном материјалу.

Део богатог асортимана производа породице Радовановић

„Најпродаваније су саднице малине сорте виламет, такво је наше подручје, идеална је земља за развој ове воћне културе. Произвођачи не обнављају довољно своје малињаке новим садницама, млади се не едукују, раде као што су радили њихови очеви. Најчешће су деде куповале садни материјал који они и дан данас користе и немају приносе и квалитет који могу да одрже производњу да би она била профитабилна. Уместо да уберу 300 килограма по ару, они уберу једва 100 до 150 килограма и то је највећи проблем са малином. Млади морају препознати шансу да искористе субвенције и поврате новац, да имају квалитететан садни материјал и да чим се упусте у ову производњу, већ траже купца. Ми омогућавамо нашим кооперантима да производе жуту малину, унапред им је осигуран пласман и цена, јер ми је прерађујемо у вино и слатко. Омладина мора да гледа унапред, да не трчи за количином, да сади хектаре и да им други беру, нека раде онолико колико могу сами да раде и да им новац остаје у кући”, каже Никола Радовановић за Агропрес.

Сировине за прераду у вина и слатко Радовановићи су обезбедили захваљујући кооперантима који су приликом куповине садница, већ осигурали пласман својих производа. Од жуте малине производе се вина, као и од црне рибизле, а шумска јагода прерађује се у ракију, у дестилерији Радовановића.

Милица Вукашиновић, технолог у фабрици „Флорива”

„Од сировина које откупљујемо од наших коопераната производимо воћна вина, мешавине меда и слатка као и воћне ракије. Начин производње, када је у питању наша ракија од шумских јагода не разликује се пуно од производње ракије од другог воћа, осим у великом броју шумских плодова који су неопходни за производњу, а од семенки се трудимо да добијемо боју. Имамо дегустациони центар у који нам врло радо свраћају странци, али и домаћи туристи који су одушевљени ракијом од шумске јагоде,” каже Милица Вукашиновић, технолог у фабрици „Флорива”.

Милош Радовановић

У породичној производњи учествује и најмлађи Радовановић, једанаестогодишњи Милош, ученик петог разреда који од малих ногу има свој део обавеза.
„Сада сам у обавезама око јагоде која се сади у марту и стиже на бербу у мају месецу. Помажем око заливања, али највише сам око цвећа и на пројекту узгајања лимуна. Моја породица се бавила дуго производњом поврћа, а након тога и цвећа, од те производње су сви одустали осим баке и мене који волимо цвеће. Заједно га гајимо и радимо на пројекту производње лимуна и за пет година планирам да будем најпознатији произвођач овог воћа у западној Србији“, каже Милош за Агропрес.

Најмлађи Радовановић планира да узгаја лимун

Милош планира да се у будућности бави производњом садница и настави дедин и очев посао, али ће му и производња цвећа бити споредан посао, како каже, хоби.
„Планирам да останем овде, али ћу свакако ићи на школовање и образовати се у овом послу па ћу се вратити овде јер мислим да је то моја будућност. Поносан сам на целу моју породицу и сматрам да смо успешни јер од онога што радимо, зарађујемо, и можемо да живимо. Можемо да приуштимо летовање, прославе рођендана и узајамно се подржавамо и помажемо и желим да цео свој живот будем уз породицу”, додаје Милош.

Иначе, породична фирма Радовановића, „Флорива” из Ивањице настала је са циљем усавршавања производње шумске јагоде, садница јагодастог воћа, организовања коопеартиве, откупа производа, прераде истих и продаје на домаћем и иностраном тржишту. Користећи природне ресурсе ивањичког краја, добру интуицију, стечено искуство и најсавременије технике у производњи, успели су да произведу квалитетне домаће производе, чак и јединствене када је у питању шумска јагода.

ГЗС/Агропрес