Илустрација, фото - theshipinnrye.co.uk
приносе
и обезвређују њихов рад и труд. Након
пролетошњих поплава, потоњих клизишта
и обилних киша, јесен је донела и најезду
дивљих свиња.
У Црнући и Коштуинићима
на обронцима Сувобора ове животиње већ
неколико дана пустоше имања и уништавају
летину. Ратари су поред свих недаћа
једва посејали усеве који су олако
страдали, па страхују како ће преживети
зиму и наставити гајење култура на
својој земљи.
“Ми
смо претрпели велику штету, синоћ су
дивље свиње појеле и изломиле пола њиве,
све је пропало, а долазе сваку ноћ”,
јада се Милица Мирковић, а Марија Николић
каже да су појеле готово сав засад
кукуруза на породичној њиви, оставивши
само труле плодове.
Милица Мирковић: свиње нам уништиле све, фото ГЗС
Мештани
се жале да дивље свиње редовно походе
њихове њиве и баште, да их има много и
да не могу сачувати своје засаде од
најезде.
Према
речима Зорана Адамовића, из Ловачког
удружења “Војвода Милан Обреновић”,
дивљач је и раније причињавала штету
на овом подручју, али не у оволикој мери.
“Пријава
има са разних страна, али су Коштунићи
и Црнућа претрпели најјачи удар. Сви
који су претрпели штету треба да се
обрате нама, потом ће комисија изаћи на
лице места и извршити процену, а потом
УО доноси одлуку како и колико треба
надокнадити. Поседујемо фонд за одштету
и сваке године потрошимо много
надокнађујући оно што је дивљач починила.
Што се тиче Коштунића, УО је донео одлуку
да се изађе у сусрет свим мештанима који
су нам се обратили и по чијим пријавама
је комисија излазила на терен”, рекао
је он за ГЗС.
Дивље свиње за собом оставиле пустош, фото ГЗС
Тренутно
на подручју ловишта “Таково”, којим
газдује ЛУ “Војвода Милан Обреновић”,
има око 75 дивљих свиња, које су веома
покретљиве, па њихово станиште обухвата
широку територију Рудника и Сувобора.
Адамовић
каже да је дивљач, попут других природних
ресурса, воде или руда, власништво
државе, која ју је дала корисницима
ловишта на газдовање. Ловачко удружење
има одређене обавезе, одржавање бројности
на одређеном нивоу, организовање зимских
прихрана и друго, а такође је и одговорно
за све што животиње почине.
Поред
тога, објашњава он, законом су предвиђене
и обавезе власника земљишта да предузму
мере заштите својих имања и усева и да
не дозволе улазак дивљих животиња, како
би се избегла штета. Постоје многи начини
на које се то може учинити, али је велико
питање да ли су сељаци у могућности да
то учине, обзиром на финансијске трошкове
које би изискивало ограђивање великих
имање.
Глас
западне Србије