телевизијске серије Вук Караџић, стао је у одбрану чачанског унметника Божидара Плазинића, коме прети избацивање из атељеа у којем је провео највећи део свог стваралачког живота. Ево шта је Кадијевић казао у изјави за Глас западне Србије.
,,Божо Плазинић спада у `А` категорију савремених југословенских и српских сликара. Он је изузетно значајан уметник за период краја 20. века. Свој врхунац достиже деведесетих година, а његов значај ни касније није ништа мањи. Он представља једну варијанту постмодерног схватања, такозваног ретро принципа у уметности што говори о комплетном духовном и интелектуалном схватању онога што је суштина времена у свету уметности у овом тренутку. То је реткост код нас, он није само даровит човек већ и веома еманципован, интелектуално поткован и упућен. Са друге стране то је човек са изузетним способностима за акцију, који је у Чачку приредио неколико антологијских изложби које улазе у ред најзначајнијих ликовних манифестација у периоду краја Југославије, а почетка ове несреће у којој се данас налазимо. Увек сам посећивао његове изложбе и писао о њима у НИН-у, сматрајући их изузетно значајним и поредићи их са најбољим изложбама у Музеју савремене уметности у Београду и другде. Имао сам част да будем са људима који су били функционери друштвених институција у Чачку, и ја сам им предлагао, да се један човек такве вредности и таквих квалитета, еманципације, интелекта и талента, једноставно искористи у интересу града пре свега, а затим и шире заједнице у Србији. Он је био кадар да направи оно што Чачак никад не би видео да није било њега, нити би се чуло за Чачак у једном ширем простору региона да није било њега и његових иницијативе. Предлагао сам, да се њему као што је то обичај у свету, да статус једног културног иницијатора, човека који реализује изузетне културне манифестације да за то прима једну стандардну плату, нема шефа, нема радног места, него одговара директно институцији културе града. Са друге сране да му се омогући да сам ради, да му се загарантује његов радни простор, а не да данас ратује за свој атеље, што представља по мом мишљењу, нешто што се граничи са срамотом за град Чачак. Он прославља Чачак, прво својим изложбама и оним што је урадио за град, а са друге стране он нема у том граду никога ко га разуме, процени и награди за то што је урадио и да му омогући пре свега рад, а не неку привилегију или социјалу“, казао је Кадијевић.
Иначе, Ђорђе Кадијевић је српски редитељ и историчар уметности, рођен у Шибенику 6. јануара 1933. године. Средњу школу је завршио у Београду и дипломирао 1956. године на београдском Факултету, одсек историје уметности. Од 1960. године паралелно се бави историјом и теоријом уметности, уметничком критиком, калеристиком и филмском и телевизијском режијом.
Аутор је пет биоскопских и шест телевизијских играних филмова, четири ТВ серије и десет краткометражних и документарних филмова. Звање истакнутог уметника добио је 1980. године и редован је члан српске Академије за филм.
Награде специјална диплома за режију, за филм „Празник“, Пула, 1967, Златни вијенац“ загребачког „Вјесника“, за филм „Празник“, Загреб, 1967. Награда УНЕСК-а, за филм „Хексаптих“, Венеција, 1969. „Гран при Европе“ за ТВ серију „Вук Караџић“, Рим, 1987. Награда на београдском фестивалу филмске фантастике, за филм „Лептирица“, 2009.
Глас западне Србије
