Објављена књига о старим Ивањичанима 



 

Објављена књига о старим Ивањичанима
11.09.2016. 07:50 | 0 коментар(а)



Чачак/Ивањица - Књига "Ивањичани у слици и причи" коју као аутор и издавач потписује Емилија Вишњић, новинар из Чачка, садржи тридесетак краћих повести

и богату фото документацију о животу и делу заслужних Ивањичана, који су, сваки у свом домену и на свој начин, допринели напретку завичаја.

Књига је подељена у пет целина, а започиње причом о Радојици Јеремићу, чувеном ивањичком трговцу, кога ауторка назива самоуким историчарем јер је за собом оставио белешке о настанку и историји Ивањице које су користили сви каснији истраживачи моравичког краја. Међу јунацима поглавља "Велики људи мале вароши" су и народни трибун Петар Стевановић, Благоје Луковић, градитељ каменог моста у Ивањици и цркве задужбине у Бединој Вароши, супружници Божидар и Драгиња Спасовић, заслужни лекари који су, иако француски ђаци, читав живот провели лечећи и просвећујући народ ивањичког краја.

Са промоције књиге "Ивањичани у слици и причи" 

Раме уз раме са њима, кроз историју Ивањице и Србије крећу се браћа Савићи, Кирило, стручњак за градњу железница и универзитетски професор, и Владислав, дипломата и књижевник. У истом друштву су радикалски првак и министар саобраћаја Анта Радојевић, атлетичарка и кошаркашица Цмиљка Цица Калушевић, недавно преминули лекар Александар Николић...

Поглављем "Са Голије, Јавора и Мучња" обухваћени су велики ботаничар Недељко Кошанин, стручњак за информатику Недељко Парезановић, учитељи Миливоје и Божидарка Филиповић, који су чачанској библиотеци оставили легат од неколико хиљада књига и часописа, затим учитељи Кушићи и фамилија Вуловић са ивањичке Равне Горе.

На страницама поглавља "Из Ивањице у свет, из света у Ивањицу", може се сазнати како је Ивањичанин Драгиша Перишић постао Рузвелтов секретар Доналд Пери, шта је Наташу Антипину, жену руско - пољског порекла и полиглоту, довело у село Радаљево, колико је Ивањицу задужио Јеврејин Аврам Данон.

Ауторка књиге, кроз поглавље "У Ивањицу по казни", осветљава ликове Григорија Регнеровића и Матије Минтаса, који су међу Ивањичане стигли из политичких разлога. Било је и људи из других места који су долазили по сопственој жељи, јер су Ивањицу волели као други завичај. Такви су били професор правних наука Михаило Константиновић и његов син Радомир Константиновић, књижевник, а о њима се говори у поглављу "Пријатељи мале вароши".

Књига "Ивањичани у слици и причи" 

Осим сопствених текстова, ауторка је у књигу уврстила прилоге Ивањичанина Милована Кривокуће, Чачанина Љубише Ћирковића, чија баба Милица Ћирковић потиче из ивањичке породице Милутиновић, и др Стевана Литвињенка, експерта Светске здравствене организације, који живи у Београду, а за Ивањицу га је везивало пријатељством из студентских дана са др Александром Николићем.

На промоцији књиге у Ивањици, током овогодишње "Нушићијаде", Емилија Вишњић је подсетила да су "Ивањичани у слици и причи" резултат њеног новинарског рада у листу "Чачански глас". У рубрици "Из породичних албума", она је у протеклом периоду објавила низ прилога о старим Чачанима и Ивањичанима, а драгоцену помоћ у истраживању живота и рада житеља ивањичког краја пружио јој је покојни др Александар Николић, велики завичајац и власник обимне документације о Ивањици и Ивањичанима. Уз финансијску подршку општине Ивањица, прилози о Ивањичанима објављени су у књизи марта ове године.

О значају књиге на "Нушићијади" су говорили и ивањички новинар Емилијан Протић, саветник Школске управе Чачак Данијела Ковачевић Микић и Светислав Марковић, професор Високе школе техничких струковних студија у Чачку.

Настојећи да књигу жанровски одреди, Емилијан Протић ју је назвао породичном хроником и упоредио са "великим разбокореним породичним дрветом са безброј грана потомака јунака књиге, од којих је већина направила изузетно успешне каријере у свим областима живота".

Ауторка књиге Емилија Вишњић

Књига показује да су ову варош градили људи предузимачког духа и чврстог уверења да се до сунчаније стране живота може стићи само великом радном енергијом. Емилија Вишњић у том погледу није директна у књизи, препустила је својим читаоцима да изведу прави закључак. Из свих прича ка једном завршном крају иде јединствена мисао: без великих снова нема ни узлета, без вере у своје сопствене снаге нема ни напретка. Свако је време тешко, а нарочито у овој нашој моравичкој врлети. То је наук старих генерација Ивањичана и Моравичана, сакупљених у овој књизи и оних који су долазили после њих. Хајде да се много не сажаљевамо, него да кренемо трагом јунака ове књиге - поручио је Протић, уз напомену да се књига чита са лакоћом и плени "топлотом, занимљивошћу и драматиком".

За Данијелу Ковачевић Микић књига Емилије Вишњић, осим документарног, има образовни и васпитни значај. Приче о некадашњим учитељима и професорима, који се нису могли похвалити ни добрим платама ни лагодним животом, могу да послуже као примери љубави према позиву, велике одговорности са којом се улазило у учионицу и обавезе да се сачува углед професије и просветног радника, казала је Данијела Ковачевић Микић, наводећи пример Драгомира Драгог Поповића, чачанског професора српског језика и књижевности, коме су просветне власти нудиле место директора ваљевске, крагујевачке или једне од београдских гимназија, али је он понуду одбио јер није желео да се одрекне професуре. Светислав Марковић је подсетио је да је ивањички крај дао много знаменитих људи, међу којима пет академика. Овакве личности су светли примери патриотизма и родни крај има обавезу да их сачува од заборава, рекао је Марковић.

Глас западне Србије





Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 87.765.905 посета
Тренутно на сајту: 74 посетилац(a)