усмртили четворицу цивила у близини предузећа „Механизација”. Ево како је та трагедија описана у извештају београдске „Политике”:
„У бруталном нападу НАТО авијације на југоисточни део Чачка и насеље Кулиновачко поље у коме нема ниједног војног циља, уништена је цела једна улица од које су остале само рушевине. Усмрћена су четворица цивила а још 12 повређено, па су смештени у Градску болницу и стање њиховог здравља оцењује се као стабилно.
Како је саопштио Бранислав Станић, истражни судија Окружног суда у Чачку, у овом нападу зликоваца смртно су страдали Драган Обренић (29) и Велија Џемаиловић (44) из Чачка, и Београђани Наско Ристић (50) и Милош Јовчић (46).
Повређени су Даринка Вујичић (63), Даница Обренић (66), Анка Ћериман (67), Милева Грујичић (65), Ратомир Неранџић (50) и Зоран Вучковић (37) из Чачка, и Миленко Ћировић (39),
Милан Станковић (24), Миодраг Максимовић (29), Трифко Ђокић (49), Иван Костић (30) и Душан Васић (53) из Београда.
Бомбардовање 10. мај 1999. године, кружни пут у близини „Механизације” ГП „Хидроградња”, где су у возилу живот изгубила два лица, а више лица повређено, фото: Г. Оташевић
Фашисти су у понедељак, 10. маја 1999. између 15.05 и 15.10 сати, после дужег надлетања авионима, на овај крај послали седам пројектила ваздух – земља, циљајући Технички ремонтни завод, фабрику „Цер” и погон „Механизације” ГП „Хидроградња”. Убитачне бомбе, међутим, стрмоглавиле су се у радничко насеље.
Једна од њих пала је право у кућу Зорана Грујичића (37), и од његовог дома није остало баш ништа.
-Уочи напада, супругу и децу, Зорана који има пет и Лазара од три године, одвео сам у село Премећу, а кад сам се вратио моје куће више није било – причао нам је Зоран непосредно после бомбардовања, тужно гледајући у свој и суседне домове.
У истом дворишту је и кућа његових родитеља, који су такође сачували главе. Отац је био на пецању док је мајка у тренутку пада бомбе хранила свиње у помоћној просторији. Оштећен је и Зоранов голубарник у истом дворишту, а уплашене птице се шћућуриле у једном углу.
На другој страни те улице, нажалост, страдали су Обренић и Џемаиловић.
-Велија је шишао Драгана под крушком у дворишту и био сам с њима до десетак минута пре бомбардовања па отишао, ту близу. После детонације вратио сам се и видео да им се не може помоћи, али смо их унели у кола и послали у болницу. Видео сам и моју мајку и једну сусетку како иду крваве, и њих смо ставили у кола – описује Горан Ћериман (27) из те улице која више не постоји.
У исто време, али стотинак метара даље, на обилазном друму око Чачка, одвијала се друга драма. Из Београда се ка Мокрој Гори кретао камиончић ГП „Стандард” (БГ – 924 – 087) са осморицом радника тог предузећа из главног града, који су кренули на терен.
-Видели смо једну бомбу која је пала на неку фабрику, мислим да је то „Цер”, и повикали возачу да стане. Он, међутим, није могао да заустави на отвореном путу па је мало наставио, онда скренуо са друма и укочио, и тада је све пукло – прича Иван Костић, један од радника из камиончића уништеног гелерима, огњем и притиском од детонације.
То је био призор којег нормалан човек не би пожелео ни најцрњем душманину. На неколико метара од возила зјапио је
кратер док је у кабини остао део једног угљенисаног тела, а глава друге жртве клонула је на таблу. Мученици су путовали у Мокру Гору, послом како би зарадили неки динар, али су им зликовци препречили пут.
После напада у небо се дигло неколико облака црног дима са различитих позиција, али већег пожара није било. Одмах су стигли ватрогасци, полиција и амбулантна кола из Градске болнице, удањене тек неколико стотина метара. На прихватној рампи у Болници, непосредно после бомбардовања, затекли смо десетине лакара и медицинског особља, на челу са директорима Здравственог центра и саме Болнице.
Сви су пожртвовано помагали онима којима се могло помоћи. На нашу жалост и фашистима на душу, четири живота отишла су у неповрат, многи људи видају ране, док други гледају у небо плашећи се кише јер њихових кућа више нема, или су само развалине.
Ово је био други напад НАТО – а на југоисточни део Чачка. Претходни се догодио 1. маја пред поноћ, кад је бачено седам пројектила на ТРЗ, „Цер” и кружни пут око града на Западној Морави.”
ГЗС, Г. Оташевић
