Дан када је Чачак оплакивао жртве НАТО бомби 



 

Дан када је Чачак оплакивао жртве НАТО бомби
10.05.2019 09:28 | 0 коментар(а)



Чачак – Једно од најтежих страдања у новијој историји Чачка догодило се на данашњи дан, пре две деценије, кад су бомбардери НАТО авијације

усмртили четворицу цивила у близини предузећа „Механизација”. Ево како је та трагедија описана у извештају београдске „Политике”:

„У бруталном нападу НАТО авијације на југоисточни део Чачка и насеље Кулиновачко поље у коме нема ниједног војног циља, уништена је цела једна улица од које су остале само рушевине. Усмрћена су четворица цивила а још 12 повређено, па су смештени у Градску болницу и стање њиховог здравља оцењује се као стабилно.

Како је саопштио Бранислав Станић, истражни судија Окружног суда у Чачку, у овом нападу зликоваца смртно су страдали Драган Обренић (29) и Велија Џемаиловић (44) из Чачка, и Београђани Наско Ристић (50) и Милош Јовчић (46).
Повређени су Даринка Вујичић (63), Даница Обренић (66), Анка Ћериман (67), Милева Грујичић (65), Ратомир Неранџић (50) и Зоран Вучковић (37) из Чачка, и Миленко Ћировић (39),
Милан Станковић (24), Миодраг Максимовић (29), Трифко Ђокић (49), Иван Костић (30) и Душан Васић (53) из Београда.

Бомбардовање 10. мај 1999. године, кружни пут у близини „Механизације” ГП „Хидроградња”, где су у возилу живот изгубила два лица, а више лица повређено, фото: Г. Оташевић

Фашисти су у понедељак, 10. маја 1999. између 15.05 и 15.10 сати, после дужег надлетања авионима, на овај крај послали седам пројектила ваздух – земља, циљајући Технички ремонтни завод, фабрику „Цер” и погон „Механизације” ГП „Хидроградња”. Убитачне бомбе, међутим, стрмоглавиле су се у радничко насеље.
Једна од њих пала је право у кућу Зорана Грујичића (37), и од његовог дома није остало баш ништа.

-Уочи напада, супругу и децу, Зорана који има пет и Лазара од три године, одвео сам у село Премећу, а кад сам се вратио моје куће више није било – причао нам је Зоран непосредно после бомбардовања, тужно гледајући у свој и суседне домове.
У истом дворишту је и кућа његових родитеља, који су такође сачували главе. Отац је био на пецању док је мајка у тренутку пада бомбе хранила свиње у помоћној просторији. Оштећен је и Зоранов голубарник у истом дворишту, а уплашене птице се шћућуриле у једном углу.

На другој страни те улице, нажалост, страдали су Обренић и Џемаиловић.
-Велија је шишао Драгана под крушком у дворишту и био сам с њима до десетак минута пре бомбардовања па отишао, ту близу. После детонације вратио сам се и видео да им се не може помоћи, али смо их унели у кола и послали у болницу. Видео сам и моју мајку и једну сусетку како иду крваве, и њих смо ставили у кола – описује Горан Ћериман (27) из те улице која више не постоји.

У исто време, али стотинак метара даље, на обилазном друму око Чачка, одвијала се друга драма. Из Београда се ка Мокрој Гори кретао камиончић ГП „Стандард” (БГ – 924 – 087) са осморицом радника тог предузећа из главног града, који су кренули на терен.
-Видели смо једну бомбу која је пала на неку фабрику, мислим да је то „Цер”, и повикали возачу да стане. Он, међутим, није могао да заустави на отвореном путу па је мало наставио, онда скренуо са друма и укочио, и тада је све пукло – прича Иван Костић, један од радника из камиончића уништеног гелерима, огњем и притиском од детонације.

То је био призор којег нормалан човек не би пожелео ни најцрњем душманину. На неколико метара од возила зјапио је
кратер док је у кабини остао део једног угљенисаног тела, а глава друге жртве клонула је на таблу. Мученици су путовали у Мокру Гору, послом како би зарадили неки динар, али су им зликовци препречили пут.

После напада у небо се дигло неколико облака црног дима са различитих позиција, али већег пожара није било. Одмах су стигли ватрогасци, полиција и амбулантна кола из Градске болнице, удањене тек неколико стотина метара. На прихватној рампи у Болници, непосредно после бомбардовања, затекли смо десетине лакара и медицинског особља, на челу са директорима Здравственог центра и саме Болнице.

Сви су пожртвовано помагали онима којима се могло помоћи. На нашу жалост и фашистима на душу, четири живота отишла су у неповрат, многи људи видају ране, док други гледају у небо плашећи се кише јер њихових кућа више нема, или су само развалине.

Ово је био други напад НАТО – а на југоисточни део Чачка. Претходни се догодио 1. маја пред поноћ, кад је бачено седам пројектила на ТРЗ, „Цер” и кружни пут око града на Западној Морави.”

ГЗС, Г. Оташевић





Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


nato bombardovanj cacak maj

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 



















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 90.842.124 посета
Тренутно на сајту: 131 посетилац(a)