воћарским и производним особинама неких нових сората шљиве, које потичу из других предела света. Дошли су до занимљивог налаза: и њима одговарају српско тле и поднебље – доноси „Политика” данас у штампаном издању.
У заступљености врста, Србијом данас преовлађују старе домаће сорте, онда стенли, и оне створене у познатом чачанском Институту – лепотица, родна, рана и најбоља. Али, истичу истраживачи, да би се постигли што бољи резултати у савременој производњи шљиве неопходно је, између осталог, унети нове. Пре увођења у производњу, разложно је њихово значајно испитивање у природним условима Србије. Циљ рада чији су аутори др Небојша Милошевић, др Ивана Глишић, др Милена Ђорђевић и др Милан Лукић из ове научне куће, био је да се испитају најзначајнија својства немачких сората ханита, јојо, презента и тегера, затим јубилеума (Шведска) и валора (Канада).
Тих шест сората испитивано је током 2015. и 2016. године у огледном засаду Института на Прељинском брду. Подигнут је 2005. године са стандардним једногодишњим садницама засађеним на растојању четири метра са метар и по. Садња је обављена по случајном блок систему, при чему је свака сорта била заступљена са по пет стабала у два понављања, и примењиване су уобичајене мере неге за шљиву, али биљке нису наводњаване.
Тако је утврђено, поред другог, да тегера сазрева рано, јубилеум и ханита средње позно, јојо и валор позно а презента веома позно. Јубилеум, на пример, сазрева у доба кад је тржиште свежих плодова веома снабдевено те је могућност пласмана веома смањена, поготово што сорте љубичасте покожице наилазе на слабију потражњу. Са друге стране, сорте које сазревају у касном септембру лакше ће наћи купца.
Испитиване сорте знатно су се разликовале по маси плода, од валора (47 грама) до презенте (29,46). Принос по стаблу, по сортама, био је: валор 17,03 килограма, тегера 18,94, јубилеум 19,89, ханита 20,89, јојо 22,56, презента 22,94 килограма.
Истраживачи на крају рада закључују:
„Испитиване сорте цветале су у другој декади априла, све са обилним цветом. Тегера је раног а јојо, презента и валор позног или веома позног сазревања, па због тога могу бити веома занимљиве за гајење у нашим условима, јер у том добу овде нема квалитетних плодова шљиве. Код свих сората утврђен је задовољавајући принос по стаблу при чему се издвајају јојо и презента.
Неопходна су додатна испитивања око квалитета плода и отпорности на штеточине, али ове сорте, у спрези са одговарајућом технологијом гајења, могу бити основа унапређења шљиварства у Србији”.
Истраживачи у раду објављују да је шљива једна од најзначајнијих воћака које се гаје у Европи, са укупном производњом 2,8 милиона тона. У Србији расте на 425.585 хектара са просечном годишњом производњом од 507.987 тона, што нас сврстава на друго место у свету, после Народне Републике Кине (подаци ФАОСТАТ 2018).
Производњу у нашој држави обележава екстензиван начин, са малом применом агротехнике, што се одражава на вредност плодова и принос. На то се надовезују вирус шарке шљиве као и велика разноликост сората, па је просечан принос по стаблу српске шљиве само 5,9 килограма.
Зато се у закључку овог научног истраживања наводи да „све већи захтеви тржишта свежих плодова намећу увођење нових сората отпорних на вирус шарке шљиве, са крупним, квалитетним плодовима.”
ГЗС/ Г. Оташевић
