што није ни трећина територије, а због сушења стабала, летњих пожара и зимских ледених киша, у неким крајевима ситуација је критична.

Појачано сушење стабала које је узело маха у 2012. години довело је шуме у Србији у катастрофално стање. У последње три године се осушило 500.000 кубика дрвета. Са Института за шумарство Београд др Златан Радуловић је истакао да опасност по шуме вреба током целе године, а најгори су летњи пожари и зимски ледоломи, па стручњаци института за шумарство редовно прате стање на стаблима. Најугроженији локалитети у западној Србији су на Голији, Златару, Муртеници, Тари.

"Оно што је специфично за Србију је то да је угрожена Панчићева Оморика и на појединим локалитетима је од 20 до 60 одсто стабала осушено”, изјавио је Радуловић.

Фото: Глас западне Србије

Са Института за шумарство у Београду др Иван Миленковић је рекао да је један од најчешћих узрочника сушења стабала управо промена климе и пренамножење инсеката и гљива.

“Неки први знак да је стабло заражено је промена четина. Када је реч о сувим стаблима неопходно је што пре да буду извучена из шуме, јер су оне практично извор заразе за здрава стабла”, рекао је Миленковић.

Од укупне пошумњености у Србији 53 одсто је у приватном власништви, а 47 у државном. Узрочници сушења шума не познају власничке односе. Па стручњаци упозоравају да мере које се предузимају морају да се спроводе истовремено.

Глас западне Србије