представили су у београдском Културном центру концепт изложбе на којој ће се представити 12 уметника млађе генерације.

Селекторски тим чине уметници Урош Ђурић, Михаел Милуновић и Вук Видор, који ће представити радове 12 уметника млађе генерације које би излагали када би били успешни галеристи на неком од светских сајмова савремене уметности.

Изложба се састоји од три сегмента који су замишљени као интервенција у простору 29. Меморијала, у који се поставља типски сегмент међународних сајмова савремене уметности са три штанда имагинарних галерија – Ђурић Contemporary, Милуновић Модерн и Видор Пројект.

Замишљен као упад у затворен и дефинисан уметнички систем, којим се преиспитују законитости, циљеви и деловање актуелних пракси у уметности данашњице, пројекат „Лимитед“ требало да укаже на огромну диспропорцију у Србији између уметничке продукције која има потенцијал успеха и на међународној сцени и њеног статуса, видљивости и услова у којима настаје на домаћој сцени.

Док се број уметника на сцени савремене уметности у Србији непрестано повећава, институције су у кризи, највећи музеји годинама нису радили, приватни галеријски сектор се суочава са пореским и другим ограничењима, ликовна критика је практично нестала, нема часописа специјализованих за савремену уметност, нема новца за продукцију радова… рекао је Урош Ђурић на конференцији за новинаре у Културном центру Београда.

Базирајући свој рад на селекцији и излажући је у форми сајамско-галеријског штанда на изложби бијеналног типа, тројица аутора, како је наведено у кустоском тексту, анулирају сопствену трауматску позицију пребацујући је назад ка оним деловима система који генеришу трауму – институцијама, кустоским праксама, тржишту – стварајући ефекат огледала, просторно-временску капсулу у којој се огледају афирмације и апсурди, видљивости и нелагоде, праксе и несклади у свету савремене уметности.

Напомињући да наступају као аутори, а не као кустоси изложбе 29. Меморијала, Ђурић је рекао да је пројекат “Лимитед” заснован на идеји да оно што не постоји у реалности треба створити.Пројекат “Лимитед” замишљен је као ситуационистички перформанс у којем тројица аутора не присуствују телом или изложбом својих уметничких радова, већ свесним стварањем жељених ситуација.

“Преузимамо улогу три галерије – пројектујемо своје сцене. Показујемо које бисмо младе уметнике између 30 и 40 година ми заступали да смо галеристи”, рекао је Ђурић, истичући да савремена ликовна уметност има светски доказиве референце, али да је њен положај у друштву такав да 29. Меморијал Надежде Петровић, рецимо, има буџет дупло мањи него пре две године.

Сами уметници су финансирали радове и, како је рекао, уложили више него држава заједно. “Сви осим уметника су плаћени”, навео је Ђурић, додајући да би изложба “Лимитед” требало да “удари врелу шамарчину овој средини која не види да гази по својим драгуљима”.

И Милуновић је истакао да постоји велики потенцијал српске савремене уметности, али је њена видљивост потиснута, продукција није представљена на прави начин, нема транспарентности тржишта, инфраструктура целог система уметности је неразвијена…

Изложба “Лимитед” указује на ограничења домаће уметничке сцене, односно супротности које у том погледу постоје у односу на светске манифестације уметности, попут програма “Унлимитед” Арт Базела.

“Непрепознатљива је наша интернационалност”, рекао је Милуновић, који је оценио и да ће се промене десити тек када се неки савремени уметник из Србије нађе у понуди неке чувене аукцијске куће у свету. Симулирајући светску ситуацију како би приказали виталност млађе генерације уметника, изложба “Лимитед”је замишљена као први корак у процесу етаблирања домаће сцене и, како је рекао Вук Видор, њеног повратка на европску и светску.“Србија је егзотична земља… Привлачи све већу међународну пажњу… Треба искористити ту шансу. Имамо веома добре уметнике с потенцијалом да заузмемо адекватно место на светској сцени”, рекао је Видор.

Тај пројекат је, иначе, са другачијим избором уметника, био предложен за наступ Србије 2017. године на Бијеналу савремене уметности у Венецији, али је одбијен. “Имамо амбицију да га поново понудимо за Венецијанско бијенале са другим уметницима, јер је више него подобна да испуни очекивања која нико на међународној сцени не очекује од нас”, рекао је Ђурић.

Милорад Мића Стајчић, један од уметника које Ђурић представља, рекао је да је 29. Меморијал Надежде Петровић најзначајнија изложба у његовој каријери, а припремио је рад који га је коштао 2.000 евра. “Надам се да ћу рад продати неком српском тајкуну”, рекао је Стајчић.

В.Д. директора Уметничке галерије “Надежда Петровић” Александар Дачић подсетио је да је Меморијал Надежде Петровић основан 1960. године са циљем подсећања на изузетно уметничко дело Надежде Петровић и неговања духа и традиције Прве југословенске уметничке изложбе из 1904. године чији је инспиратор била управо Надежда. Инсистирањем на високом квалитету и доследним поштовањем уметничких и политичких концепција Надежде Петровић, а пре свега става на њеном ставу да је уметничко дело израз слободне интерпретације духовног садржаја, утицало је да се на Меморијалу представља нова уметничка пракса, тј. актуелности савремене ликовне сцене настале између два меморијала.

29. Меморијал Надежде Петровић биће отворен од 29. септембра до 2. новембра, а обухватиће тематска и ауторска вођења кроз изложбу, а предвиђене су и дебате и разговори на тему статуса српске уметничке продукције и уметника у контексту европских уметничких манифестација. Осим каталога изложбе, Меморијал Надежде Петровић издаје још једну публикацију и то је једино место где ће бити приказани уметнички радови селекторског тима 29. Меморијала Надежде Петровић.

Глас западне Србије