питања слободе и борбе за живот.

У селу на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне још нису залечене ране Другог светског рата, а уз оскудицу у врлетима, живот загорчавају сталне присмотре, претње и тортура власти, идеолошка трвења и обрачун неистомишљеника, уз мрежу ухода и доушника и намете на сељачкој грбачи.

Настављајући сликање крвавих трагова, ломове у душама и страдање српског села, започетих у роману "Шумљаци", Миомир Милинковић (74), универзитетски професор реторике и књижевности, песник и приповедач из Београда, у роману "Истина нема рок трајања" покреће низ питања, пре свега борбе за голи живот, слободу мишљења и понашања.

Писац је улогу наратора у првој деценији иза рата препустио својим јунацима. Дечак Станимир одраста без родитеља јер му је мајка умрла, а отац је кратко на слободи између тамнице у два логора у две државе. Терет породице пада на плећа баба Милосаве, која малог Станимира учи да у суровом животу не клекне пред недаћама, већ да се истрајно бори и остане чиста образа.

Због својих уверења и нескривеног патриотизма, дечаков отац Тијосав постаје жртва комунистичких власти, које га, након ропства у Немачкој, после низа тортура, депортују на Голи оток, под сумњом да је сарађивао са одметницима, па је непријатељ новог друштвеног система.

Миомир Милинковић, фото: Приватна архива

На тромеђи још трају заседе и потере власти за одметницима, а бесане ноћи и судбине низа људи зависе од тога исхода. "Шумљаци" убијају учитеља Јакуба, комунисту, који сматра да је батина још увек најсигурније и најефикасније средство васпитања. С друге стране, учитељица Лила налази пут до дечјих срца и стиче поверење родитеља. У галерији ликова аутора романа истиче се студент Света, који је својим понашањем "трн у оку" власти, па га присилно шишају и покушавају да га дисциплинују. Гатара Јерина зна све шта се догађа, а Јуле Пецикоза је полтрон и шпијун од кога сви зазиру. У свакодневицу живота драматичне сцене доноси бекство комшије Живорада са Голог отока, али и долазак Кристине, Тијосављеве ћерке из љубави са Немицом. Она доноси очев заробљенички дневник, док он робија на Голом отоку и остаје да дели немаштину и судбине тромеђе.

Испомоћ комшија драгоцена у градњи, Фото: Архива Дома културе Прибој

Живот по наредби

„Роман је препун драматичних сцена и уверљивих слика у којима писац са нескривеном дозом ироније и сарказма приказује време једног ортодоксног система, који се непријатељски односи према свему што је одударало од униформисаности програмираног начина живљења”, подсећа у рецензији др Милутин Ђуричковић.

Новости, Д. Гагричић / ГЗС