Ово показује полугодишњи извештај о раду судова на сајту Врховног касационог суда. Чак 48.000 грађана покренуло је за првих шест месеци спорове ради заштите права на суђење у разумном року, а у истом периоду водило се укупно 62.000 оваких спорова.
Свима који их добију, одштете ће платити држава из буџета. То је уједно и један од најчешћих разлога због чега се грађани жале Европском суду за људска права у Стразбуру.
Једно од најпознатијих маратонских суђења јесте афера "Индекс", које траје пуних 11 година и пре неколико дана Виши суд у Смедереву донео је тек првостепену пресуду! Афера је избила 2007. године хапшењем професора због примања мита. Суђење је почело 2009. и од тада је два пута кретало из почетка. За давање мита и злоупотребу службеног положаја оптужено је 89 људи, а за готово половину поступак је обустављен због застарелости.
Извештај о раду судова Врховног касационог суда од 1. јануара до 30. јуна показује да се у Србији води невероватних 257.750 поступака дуже од 10 година, а више од 300.000 између пет и 10 година. Старим предметом сматра се сваки старији од три године, па испада да је најмање пола милиона предмета у земљи старо!
Ствари стоје ипак далеко боље него 2012. године, када је нерешених старих предмета било за 1,4 милиона више. Сада их је око 730.000, јер је од 2013. већина прешла у руке извршитеља. Упркос томе, ситуација је далеко од ружичасте, јер у судски систем у последње време годишње улази по 400.000 предмета више од планираног броја!
- Чињеница је да се број старих судских предмета из године у годину смањује као резултат ангажовања судија, али и као последица системских решења, као што су измене Закона о извршењу и обезбеђењу из 2013. Пошто од 1. јануара почне да се примењује нови закон у извршној материји, још ће се смањити број, нарочито предмета старијих од пет или 10 година. Спровођење извршења у претежној мери прелази у надлежност извршитеља - каже Снежана Бјелогрлић, председница Друштва судија Србије.
Колика ће бити дужина поступка, по њеном мишљењу, зависи од сложености предмета, оптерећености судије, његове стручности и ефикасности оних на које су судови упућени, попут вештака или поште, као и квалитета закона. На то утиче и стабилност система, а судије су се два пута нашле на мети реформе правосуђа.
- Са мање људи није се могло радити ефикасније. Број судија не би требало да зависи од броја становника, већ од броја и структуре предмета - каже Бјелогрлићева.
Мада јавност често помиње адвокате који развлаче поступке када је то у интересу њихових клијената, председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац разлоге за дуга суђења види у превеликом броју предмета и преоптерећености судова, као и честим неуспешним реформама:
- И процесни закони, и судска пракса погодују оваквом стању ствари, али има и узрока који су последица увреженог начина понашања. Рецимо, у кривичним поступцима има доста предмета који су на "вештачком дисању" јер тужилаштво, без обзира на резултате доказног поступка, инсистира на поступку и одговорност пребацује на суд. Оно никада не одустаје од кривичног гоњења због недостатка доказа, а и то је један од начина скраћивања поступка. Адвокати имају највише разлога да се поступци не одуговлаче, због интереса грађана који желе да се питање њихових права брзо и ефикасно реши.
Понекад се међу кривцима помињу и судски вештаци, јер вештачења дуго трају, и по неколико месеци. Милић Ђоковић, председник Удружења самосталних судских вештака и проценитеља, каже да вештачења трају од 15 до 45 дана, када су изузетно сложени предмети, и да они не могу бити одговорни.
- Основни разлог за оволико трајање суђења је мали број судија, а велики прилив предмета, односно наша навика да се тужимо за све и свашта! То се мало смањило када су поскупеле судске таксе, али и даље га има. Има опструкција и адвоката, па клијенти који промене и по 10 заступника у једном поступку, затим, судије које се измењају на истом предмету, рочишта која се заказују на по шест месеци... Нисам оптимиста да ћемо то лако решити - каже Ђоковић.
На доставу баце 100 милиона
У Прекршајном апелационом суду у Београду кажу да до застаревања најчешће долази јер грађани избегавају да приме решења и пресуде, па успевају да уруче свега трећину дописа. Србија за све прекршајне судове потроши око 130 милиона динара годишње за доставу поште, од чега се око 100 милиона баци.
ГЗС/Новости
