Ти потенцијали морају много боље бити искоришћени и унапређени. За то је потребан образовани кадар - закључује Радивојевић

Држава је решила да кроз разне подстицајне мере "врати" људе на село и неки су заиста отишли тако да живе. Неки први пут, а неки су се вратили, а сви заједно чине 40 одсто српског становништва. Није мало, али упркос томе, на пољопривредним факултетима у Чачку и Београду и ове године има непопуњених места.

У случају Пољопривредног факултета у Београду изостао је део бруцоша који би ишли на самофинансирање. Тако је уписан 651 студент на буџет, а на самофинансирање 118 иако има места за 320 самофинасирајућих студената.

Број уписаних студената на буџет је исти као и прошле школске године, а на самофинасирану је мањи за 167 места.

- Прошле, па ни ове године број места на самофинасирању није попуњен. Разлози за то су врло комплексни. Истичу се два. Неинформисаност кандидата о потребама друштва и подручју привреде, која може да се значајно развије је један. Други су демографских разлози. Демографски разлози су се у области високог образовања осетили. На свим нивоима, почев од основног образовања до високог, све је мање деце - упозорава професор др Душан Радивојевић, продекан за наставу Пољопривредног факултета у Београду.

Ленка Рибић Зеленовић, продекан за наставу Агрономског факултета у Чачку каже да тамо на основне студије у прву годину уписују само студенте на буџет и да је одобрена квота од 120 места, а да је уписано 112. Према њеним речима, и прошле године је остало десетак слободних места, али она не сматра да је мањак интересовања разлог томе.

- Не примећујем мање интересовање у односу на друге факултете, него је такав генерални тренд код уписа академских студија. Једноставно, мање је деце - каже Зеленовић.

Са њом се слаже Јелена Радовић, шеф кабинета декана Пољопривредног факултета у Новом Саду.

- Тачно је да је ове године мање уписаних студената, а разлог томе је дугогодишњи негативан наталитет који се сада одражава на све друштвене аспекте, па тако и на упис студената у прву годину у смислу да је знатно мањи број рођене деце. Упркос томе, Пољопривредни факултет Нови Сад је један од ретких факултета који су ове године попунили сва места финансирана из буџета - каже Радовић.

Продекан са факултета у Београду осврнуо се на то колики би бенефит земља могла да има да је веће интересовање младих да се школују у пољопривреди.

- Србија је аграрна земља. Има све потенцијале да предњачи по производњи, квалитету и цени здраве хране. Ти потенцијали морају много боље бити искоришћени и унапређени. За то је потребан образовани кадар. То деца не знају, ако им се не каже са правог места и на време - закључује Радивојевић.

Извор: Телеграф, С. Васић