инвестиција Србије и Мађарске, а министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је да су прерада воћа и извоз у иностранство спас за пољопривреднике у Србији.
У првој фази у ариљској фабрици производиће се каше и воћни концентрати, док ће се у Мађарској радити дорада, док је план да у каснијим фазама у Ариљу буде комплетна производња.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић рекао је да је иницијатива за изградњу фабрике потекла 2016. године, када је одржана заједничка седница влада Србије и Мађарске, а да је током протекле године влада тражила партнере, компаније са мађарске и српске стране, које имају добре резултате и снагу да изнесу пројекат.
"Резултат ће бити извоз концентрата који настаје као продукт прераде индустријске малине и другог воћа", рекао је Недимовић.
Министар је подсетио да је влада у јаунару одлучила да за развој прехрамбене индустрије издаваја посебан новац.
Каже да је захвалан мађарским колегама који су препознали Србију као доброг политичког партнера, те додао да је та земља издвојила 32 милиона евра за инвестиције на Западном Балкану.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић
"Следеће локације које заједно нападамо су Мерошина, Бојник, Коцељева... видећемо где ћемо завршити. Даћу све од себе да средства из Мађарске усмеримо према Србији, нека се не љуте наши суседи", рекао је Недимовић.
Он је рекао да је прерада воћа и извоз у иностранство спас за пољопривреднике у Србији.
"Прерада је спас јер генерише кооперанте, да имате сигуран пласман и да се унапред знају ствари. Кад нема прераде, ви продајете сировину онолико колико може да прими неко тржиште, што је неизвесно, а кад имате прерађивачке капацитете, онда су ти уговори много сигурнији", рекао је Недимовић.
Он каже да доста хладњача унапред нуди кооперантима одговарајуће услове, али да увек има 30 до 40 одсто произвођача малине на тржишту "који нису нигде".
"Ја се надам да ће овакве ствари бити спас, не само овде, него и у другим просторима Србије", рекао је Недомивић и додао да сматра да је његов посао да се бави приносима на њивама, али и продајом онога што је произведено.
Заменик министра спољних послова и спољне трговине Мађарске Левенте Мађар подсетио је да је полагање камена темељца за фабрику "H&S" fruits у Ариљу резултат разговора премијера Србије и Мађарске и жеље да се мађарска улагања прошире и ван Војводине.
Заменик министра спољних послова и спољне трговине Мађарске Левенте Мађар
"Више се држимо Војводине када је реч о улагању, јер Војводину далеко боље познајемо од осталих крајева Србије. Сада када видимо добродошлицу у целој Србији, ствари се мењају", рекао је Мађар.
Он је додао да инвеститори препознају подршку коју српска влада пружа инвеститорима.
"Одабрали смо пољопривреду као примарни пројекат за улагања", рекао је Мађар и додао да Будимпешта дели исти став са Србијом да без јаке индустрије и јаке економије не постоји јака национална свест и напредак.
Према његовим речима, јачању сарадње и пријатељства два народа и две владе допринеће и заједнички послови пројекти и инвестиције попут отварања фабрике у Ариљу.
Власник "H&S" fruits Милан Станић истакао је да је данас велики дан за ту компанију, град и произвођаче и да ће нова фабрика допринети да пласман малине буде бољи и лакши, као и да ће, када крене производња готових производа, и цена бити боља.
"Надам се да ћемо се до краја ове године поново окупити овде, да када буде кренула производња, пробамо прве производе", рекао је Станић.
Власник "H&S" fruits Милан Станић
Појаснио је да ће се у првој фази, у ариљској фабрици производити каше и воћни концентрати, док ће се у Мађарској радити дорада. У каснијој фази план је да у Ариљу буде комплетна производња.
Производи ће бити од свих врста воћа, малине, купине, вишње, шљиве, брескеве, све што рађа у ариљском крају, додао је Станић.
Председник општине Милош Недељковић рекао је да Ариље почетком градње фабрике добија много и да се нада новим инвестицијама у том крају.
Навео је да је фабрика за прераду воћа важна јер ће се тиме решити део проблема везан за прераду малина, те додао да је прошла година била катастрофа за малинаре, јер је квалитет рода због кише био лош.
Уз захвалност влади, министру и представницима Мађарске, најавио је да би у ту општину ускоро требало да стигне делегација из Јапана, ради могућих улагања.
Иначе, Меморандум који се односи на формирање заједничке компаније мађарске и српске приватне фирме за производњу и прераду воћа у Ариљу потписан је у Будимпешти, 9. фебруара 2018. године, након заједничке седнице влада Србије и Мађарске.
ГЗС / Танјуг
