Осим у храмовима и црквама Српске православне цркве и домовима грађана, овај празник се обележава у многобројним здравственим установама јер се ови свеци сматрају заштитницима лекарске професије.

Према предању, светитељи су помагали и лечили људе, не тражећи заузврат ништа "ради добитка и богаћења, већ Бога ради", па су у народу познати и као свети бесребреници.

"Свети Козма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали су добрим делима, па добише од Бога дар исцељења и дароваше здравље и душама и телима, лечећи сваку слабост и сваку немоћ", записао је владика Николај Велимировић.

Васпитани су у хришћанском духу и у младости су изучили лекарске вештине. Били опрезни у бесплатном лечењу да се једном приликом Козма наљутио на Дамјана што је од једне болеснице узео три јајета, а он је то урадио јер га је она претходно заклела Светом Тројицом.

После смрти светитеља, сахрањени су заједно у месту Фереману сходно откровењу Божјем, те остадоше чудотворци како за живота, тако и после смрти. Народ је наставио да их призива у болести и невољи и до данас.

Светитељи Козма и Дамјан представљени су на иконама и фрескама у средњовјековној одежди, са ковчежићима у којима су носили лекове, а једна од најпознатијих фресака са ликовима светих Козме и Дамјана налази се у Пећкој Патријаршији.

Иначе, Свети Врачи се обележавају увек 14. новембра, а у црквеном календару празник није уписан црвеним словом и није обавезан пост.

Према канону СПЦ, светитељи Козма и Дамјан, у народу познати и као Свети Врачи, славе се два пута годишње – 14. јула када је умро Козма и 14. новембра на дан смрти Дамјанове.

У народу постоји веровање да на овај празник треба изговорити молитву за оздрављење, али и да је добро радити тешке физичке послове и да без преке потребе не треба излазити из куће.

Извор: Курир