Питали смо га за Глас западне Србије на ком је сликарском циклусу данас, а он нам вели:
„Радим серију цртежа већег формата користећи нешто залиха пиринчаног папира, новинског и разних одбачених папира. Што се технике тиче радим тушем и акварел бојама то ми је за сада довољно. Када је реч о тематском слоју у питању је ововременска прича, психолошко медидативном карактелу радова који ме јако концентришу, нека врста фрактела, који ми краду време. Често ми се чини да би ми требао и дужи дан од 24 сата. Пронашао сам вакцину против короне, име јој је уметност“.
Иако је ова година почела епидемијом коју је изазвао вирус КОВИД -19, и многе уметнике ставила у изолацију то за њих није била препрека да наставе са својим радом. Како организују дан, ево шта каже познати чачански сликар:
„Коначно, не својом вољом, добио сам доста времена да се посветим себи. Мој простор је соба 24 м2 у којој имам сву слободу да стварам, цртам од 10-13 сати дневно. Читам, одмарам, обилазим своје пријатеље, наравно, подразумева се телефоном. У условима какви су нам наметнути појам слободе се може поимати на два начина, као слобода од и као слобода за. Овај други је битан, он је простор изнутра, изван објективних спољних ограничења, то омогућава рад упркос разним недостатцима, адекватан радни простор, жељени материјал“.
Иначе, прошла година била је за Плазинића пуна путовања и излагања широм света. Овај сликар забележио је три учешћа на изложбама у Кини, Паризу и на сајму уметности у Солуну.
ГЗС