Воћари љути на државу и РХМЗ: Прошле године смо начети ове докусурени 



 

Воћари љути на државу и РХМЗ: Прошле године смо начети ове докусурени
25.05.2019 11:38 | 5 коментар(а)



Чачак - Синоћ је у селу Миоковци одржан збор воћара из неколико села која су погођена
Састанак воћара у Миоковцима, фото: РИНА

градом. Осим воћара из Миоковаца састанку су присуствовали и воћари из Пријевора, Горње Горевнице, Вранића, Трбушана, Милићеваца.

На збор су били позвани и представници Хидрометеоролошког завода који се нису појавили, док је испред локалне самоуправе био присутан начелник за ЛЕР Владимир Гојгић. Као судски вештак на збор је дошао др Влајисав Папић, а као стручњак из области воћарства др Александар Лепосавић. Воћарима се обратио и чачански адвокат Иван Ћаловић. 

Судски вештак Влајисав Папић је казао да сви оштећени воћари за почетак треба да правилно попуне формуларе за надокнаду штете и предају у локалну самоуправу како би се извршило вештачење и потом надокнадила причињена штета.

Међутим, воћари су тражили да им се прво каже због чега ни до данас ништа од прошлогодишње штете није наплаћено, нити су добили било какво саопштење или обавештење шта се догодило са папирима које су прошле године попунили и предали.

Адвокат Иван Ћаловић казао је да је већ један судски спор због накнаде штете у воћњаку у току, и да ће бити највероватније окончан до краја године. Он је саветовао воћарима да прикупе све релевантне доказе, а то значи: катастарске парцеле, систем култура које су засађене, штета која је нанета, и да потом напишу тужбу против РХМЗ – а и државе Србије, јер је како је рекао “ово недопустиво малтретирање воћара и сељака”.

Он је рекао да сматра да је систем противградне заштите апсолутно ван употребе, да воћари имају право да траже накнаду за нанету штету и изгубљену корист не само за ову, већ и за прошлу али и наредну годину. Ћаловић је истакао да се на челу РХМЗ – а налази “човек који очигледно није способан да командује том службом”. Он је мишљења да је држава крива што није обезбедила ваљане стручњаке.

“Ако их нема, онда нека врате оне из пензије који су у ранијем периоду успешно бранили овај крај и скоро да никада није било града. Ако нема ни таквих, треба платити стручњаке из иностранства где се то успешно ради”, рекао је Ћаловић. Он је оптужио државу да не мисли довољно о сељацима и то се према његовим речима, на овом конкретном примеру очигледно показало.

Др Александар Лепосавић је истакао да се не сме тражити кривац у Босни или Мађарској, јер сваки пут кад се деси овако катастрофално невреме, из радарских центара кажу да се није дејствовало у суседним државама из којих су градоносни облаци стигли.

“Ни једна држава у окружењу нема такав интензитет елементарних непогода, конкретно мислим на град. Неке ствари не могу да се произведу у свету, то што Миоковчани имају кајсију, то нема нико, али шта се дешава са јабуком? Кажу осигурајте, уложите, ви то урадите, подигнете противградне мреже, то вас кошта 20 хиљада евра, уложите у осигурање, а некоме се онда дозволи да увози из Пољске јабуку, и пошто можете ви да продате онда вашу?”, казао је Лепосавић.

Он је истакао да држава и локална самоуправа субвенционишу до 70 посто за осигурање засада , али шта ће да раде следеће године, с обзиром да је невреме толико оштетило воће да ће и следећа година бити катастрофална што се тиче приноса.

Лепосавић је рекао да је слична ситуација и са малинарима где је снег направио непоправљиву штету и да се људи исељавају масовно из Ариља и Ивањице јер не виде више могућност да наставе са производњом малине у оваквим условима.

Воћар Зоран Јелић из Миоковаца поставио је питање зашто градоначелник Чачка Милун Тодоровић није “смогао снаге и пронашао бар пет слободних минута да дође до њих, да их обиђе у овом тешком тренутку”.

“Није све у томе да се отвори Кајсијада, мало се поседи и оде, сада је градоначелник преко потребан овим мученицима, овим пољопривредним произвођачима”, рекао је Јелић.

Он је такође поставио питање како зазимити после овакве катастрофе, од чега платити порез, како школовати децу и од чега обновити пољопривредну производњу следеће године када су сви изгледи да их и наредних година чека иста ситуација.

Он је позвао државу да под хитно нађе начин и средства да реши стање у радарском центру у Ужицу и у свим противградним станицама јер су како тврди радари из 1979. године. А рок трајања им је по 18 година.

“Радари нам улазе у треће пунолетство људи! Кажу ми смо лидери у региону а ми не можемо једну праћку да испалимо у небо а да нам не падне на кров или не дај боже некоме на главу”, изричит је Јелић.

Начелник градске управе за ЛЕР -а Владимир Гојгић је истакао да је град Чачак учинио све што је од њих тражено.

Снимак унутрашнјости Центра са друштвених мрежа - ручно исцртавање левација  кордината, стари раучунари и дотрајао намештај

 

“Противградним стрелцима је набављена опрема и купљене ракете. Оне се купују на јавним набавкама и исте купујмо и ми и РХМЗ”,  казао је Гојгић и додао да око квалитета ракета и радио везе не може да говори јер то није у надлежности града. Гојгић је казао да ће република помоћи у наплати штете. 

 

РИНА











Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


cacak miokovci sastanak steta vocari drzava rhmz

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (5)

  •      | 26.May 2019.10:07 h

    Ne treba nam radarski centar ,neka računaju koordinate na papiru i crtaju lenjirima u doba kompjutera Ali pomoći bogatu Francusku sa 1 MILION evra to mora Ko šiša naše seljake E gospodo zato je odgovorna država
  • Радан      | 25.May 2019.22:36 h

    Људи, јесте ли чули за осигурање?
  • Viljusa bb      | 25.May 2019.21:14 h

    Sramota je sto na skup nije smeo niko da dodje iz Rhmz to je naredjeno da ne dolaze.
  • Poljoprivrednik iz Murtenice kod Ivanjice      | 25.May 2019.13:58 h

    Ne postoji potpuna zaštita od grada. U najboljem slučaju ona se kreće izmedju 30 do 40 odsto. Retko je to desetak posto više. Jedino protivgradne mreže su rešenje, istina skupo i teško isplativo. Treba to regresirati kroz subvencije ali uz odredjene kriterijume. Inače, ne razumem otkud vam da štetu treba da proizvodjacima nadoknadi narod (država/lokalna samouprava) iz budžeta a niste osigurali niti ucinili sve da do nje ne dođje. Teško jeste sačuvati poljoprivredu od elementarnih nepogoda (grad, sneg, kiša, suša) ali to je naša realnost. Ne može da vam za sve bude kriva drazava, drugi, RHMZ i td.
  • Jelena      | 25.May 2019.12:33 h

    Svaka cast advokatu calovicu da zastiti seljake



  •  

























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 72.815.881 посета
    Тренутно на сајту: 86 посетилац(a)